MediaSfera
Piše:Jovana Ješić
Foto: Pixabay
Svi zajedno smo otišli u podrom u potrazi za farbom, četkama i razređivačem, ali smo od te potrage odustali. Dok smo otvarali kutije i tražili ono po šta smo došli, nekoliko prašnjavih kutija u jednom ćošku koje sam ja otvorila evocirale su uspomene.
U tim kutijama su bile video kasete, CD-ovi, gramofonske ploče, moje igračke, haljina sa krštenja, prve cipelice, album i ramovi sa slikama.
Potraga je stala, jer sam ja želela da se na momenat vratim u bezbrižne dane detinjstva.
Neverovatno mi je koliko sitnica je moj um u stanju da se seti, jer sasim sigurno su prošle godine otkako nisam videla sve te stvari.
I dok gledam sve te remove starih slika, ja se svega sećam, svakog izleta, svake igračke, svakog držanja za ruku.
Od detinjstva su mi ostale te prašnjave kutije, divne uspomene, puno ožiljaka na kolenima od pada sa bicikle, rolera i nespretnog trčanja, a ostala sam i ona mala ja koja čuči negde u meni.
Danima nakon ovog događaja gledala sam u vrata podruma i pitala sam se šta bih bila ja bez tih uspomena?
Bila bih ljuštura, neki oklop kome fali duša.
Sada kada sretnem ljude koji znaju moje roditelje često mi, nakon što me pitaju je l’ sam ja Borina ćerka, kažu da ja ne bih bila takva kakva jesam da mi oni nisu roditelji, jer deca su odraz svojih roditelja, a ja sam bila jedno malo, maženo i paženo dete, ali ne razmaženo dete, zato sam sada ne tako velika devojka, ali devojka koja je ponosna na svoje roditelje i na ljubav koju su mi pružili.
Sada ramove starih slika zamenjuje ram sa slikom deteta kakvo su oduvek želeli da imaju, i sve svoje vrline su usadili u mene, sva svoja znanja su presadili u mene, a ja sam porasla i (p)ostala njihov najvredniji dar.
Jovana Ješić
Dodaj komentar