Komentar

Biljana Maksimović: Razlozi su u nama

Aleksandra-Jerkov.-lecic-maksimovic-saslusanjepg.jpg

MediaSfera

 

 

Piše: Biljana Maksimović

 

 

Nedostatak dijaloga. Pravog dijaloga. Razgovora ravnopravnih u kome se rezultat ne zna unapred je smisao zateva za održavanjem sednice Glavnog odbora Demokratske stranke. To je deo baštine demokrata i izraz odgovornosti.




Normalno je tragati za novim odgovorima kada se radi i o evaluaciji rezultata. Kovid je promenio perspektivu. Neophodno je razgovorati nakon teškog vremena obeleženog vanrednim stanjem, represijom i institucijama koje odumiru uz blagoslov vlasti. Hitnost sastanka iziskuje svest o posledicama koje su ostavile izolacija i permanentna kampanja vlastodržaca.

Kriza nas prisiljava da donosimo neke veoma krupne odluke i da ih donosimo brzo. Opcija nije u cekanju. Bolest je definisala našu epohu, mi smo dužni da definišemo zdrav način. Hoćemo li kao stranka postati ujedinjenija ili izolovanija u neprekidu deljenja? Hoće li policijska i sredstva nadzora biti od nas osuđena i zaustavljena ili prigrljena I upotrebljena da se potlači kolega, anatemiše različitost?

Ništa ili simbolično malo

Ništa ili simbolično nedovoljno je učinjeno na okupljanju, kako bi svi zajedno bili snaga pomena. Izbore koje pravimo utiču ne samo nas, male i zavađene, već i na mnogo toga oko nas godinama u budućnosti. Kako da rehabilitujemo istinu, onu o nama samima i učinimo je delatnom svešću, prvo je pitanje koje moramo postaviti da bismo izašli iz krize. Uvažavanje istine o stvarnosti i sebi je predulov.

Organizovano javno laganje o ljudima neće nam pomoći, kao ni život u dve kolone koje rukovodstvo nameće. Hegel je pisao u umnom nespokojstvu u predvorju svake istine i pravde. Motivi većine potpisnika zahteva za hitnim održavanjem sednice Glavnog odbora sadržani su nastojanju da se u ozdravljenje krene.

Demokrate i demokratkinje koji su potpisali zahtev u pozivima za razgovor ne gledaju semantiku, fiktivne poruke iza koje se zaklanjaju neiskrene namere. Potpisnici nisu deo sramne Vučićeve stvarnosti iznivelisane na nivo televizijske predstave. Ono što nas deli nije razdaljina od par koraka, ali je premostiva kada nema nasilja nad istinom i pojedincima.

Otisak palanačkog duha

Odluka Demokratske stranke o neučestvovanju na izborima u atmosferi straha, pretnji i podela, u odsustvu mogućnosti da upravljaš vlastitim životom slobodno i uz prisutni višegodišnji monopol u sferi informisanja nije samo odgovoran odgovor, već i jedini mogući. Svaki drugi sadržao bi u sebi elemente neiskrenosti prema sebi, tradiciji, etici i politici.

Ali, demokrate se zalažu za kontinuitet borbe, ne verujemo da je ta i takva u svojoj suštini „bezpolitična politika“, politika radi vladanja, ni usud , ni sudbina. Neučestvovanje ne znači povlačenje, izostanak, prestanak. Naprotiv. Ona jeste i mora biti nastavak. Čvršći, glasniji i konkretniji. Naš.

Jednoobraznost je otisak palanačkog duha. Ako nećemo da budemo glumci u Vučićevom pozorištu zlobe, pakosti i zluradosti, u kome svako ima iluziju da glumi, jer svako gleda i svako gleda, jer misli da je u ulozi, onda moramo da osmislimo načine i osnažimo mehanizme, damo građanima drugačiji uvid, drugi ugao posmatranja, pokažemo razliku kao klicu mogućnosti. I da poštujemo različitosti.

Odluka o neučestvovanju je pre devet meseci imala bitan deo, koji se namerno previđa i zanemaruje. Nastavak saradnje sa Evropom. I to je zadatak veći od svih trenutnih unkcija i konstalacija.

Ne može biti protiv duha i tradicije Demokratske stranke ideja, ako se za nju zalažu svi članovi, nekada ministri u prvoj, demokratski izabranoj Vladi Zorana Đinđića. Ne mogu biti protiv budućnosti predlagači kada je među njima omladina. Nije istina da su među potpisnicima rušitelji temelja, kada je među njima i čovek zadužen za pisanje dugoročnog, strategijskog programa izlaska iz krize izazvane Vučičevom autokratijom. Možda kolona izgleda kao zbor imena, no, ona je deo i delo demokrata.

Autorka je članica Glavnog odbora DS




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .