Istorija

Na današnji dan Jugoslavija slavila Dan mladosti

dan mladosti1

MediaSfera

 

 

 

Širom bivše Jugoslavije 25. maj masovno se slavio kao Dan mladosti i rođendan nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. Simbol ovog dana bila je štafeta mladosti, koja se doživotnom predsedniku SFRJ predavala na stadionu JNA.




Kuću cveća u Beogradu i rodno mesto Kumrovec u Hrvatskoj redovno posećuju svakog 25. maja brojni poštovaoci lika nekadašenjg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita i ideje socijalizma iz regiona.

Nekada uz taktove pesme “Tito je naše sunce“, na stadionu JNA, hiljade dece i mladih igralo je slaveći dan rođenja doživotnog predsednika SFRJ, sada uz istu parolu “Mi smo Titovi i Tito je naš” obilaze njegov grob i rodno mesto prisećajući se nekadašnje države.

Iako je rođen 7. maja, Jugosloveni su verovali da je Titov rođendan 25. maja, a do nesporazuma je došlo, kako je tada objašnjeno, jer je Broz kao mladi komunista u Drugom svetskom ratu koristio lažne dokumente.

mediasfera-Dan-mladosti-stefete-slet.jpg

Veličanje partije, armije, socijalizma a pre svega uzdizanje Josipa Broza kao vrhovnog vođe tog dana dostizali bi vrhunac.

Sam Tito znao je da podseti da se od rada ne seti da stari, kao i da je narod bez omladine kao što je omladina Jugoslavije nesrećan, pa se na inicijativu slavljenika, od 1957. godine taj dan slavio kao praznik Dan mladosti.

Zaštitni znak tog dana bila je čuvena Štafeta mladosti. Štafeta je na put kretala mesec i po dana pre 25. maja i morala je da prođe kroz sve federativne jedinice Jugoslavije, nošena od strane omladine. Prilikom proslave počasni omladinac ili omladinka štafetu su predavali Titu uz rođendanske čestitke.

Muzej Jugoslavije u Beogradu kao i svake godine na Dan mladosti omogućava danas besplatan ulaz u periodu od 10 do 18 časova. Zbog epidemije virusa korona, za sve posetioce je obavezno nošenje maski, rukavica i održavanje fizičke distance od najmanje dva metra.

Da se danas slavi kao nekada, ovih šest stvari biste morali da znate:

Ideja nastala u Kragujevcu

Ideja o nekad najpopularnijoj manifestaciji u bivšoj Jugoslaviji potekla je 1945. godine u Kragujevcu, gde je Odelјenje za sport i fiskulturu osmislilo masovnu omladinsku štafetu koja će proći širom Jugoslavije, i to trčanjem najuspešnijih omladinaca koji nose Štafetu mladosti.

Prva Titova štafeta

U prvoj Titovoj štafeti, učestvovalo je 12.500 omladinaca, koji su pretrčavši trasu dugu 9.000 kilometara, Titu predali prvih devet štafetnih palica i Plavu knjigu sa 15.000 potpisa omladine Šumadije.

Titova štafeta 1957. godine postaje Štafeta mladosti.

Prva Štafeta mladosti krenula je iz Kumrovca, Titovog rodnog mesta. Na putu dugom 3.500 kilometara prošla je kroz sve republike, kroz mnoga manja mesta i veće gradove u kojima je svečano dočekivana uz specijalno organizovan program.

mediasfera-Stafete-mladosti-Muzej-Jugoslavije.jpg

Ko je prvi predao Titu štafetu

Čast da prvu Štafetu mladosti svečano preda Josipu Brozu Titu, na stadionu JNA, pripala je Miki Tripalu, apsolventu prava i predsedniku CK Narodne omladine Jugoslavije, dok su samu štafetnu palicu izradili skulptor Vladeta Petrić i grafičar Boško Karanović.

Centralna manifestacija na stadionu JNA

Štafeta mladosti je svake godine polazila iz drugog mesta i iz druge republike, i uvek masovno dočekivana širom nekadašnje Jugoslavije.

Centralna manifestacija je organizovana na tadašnjem stadionu JNA u Beogradu, gde su pioniri i omladinci izvodili slet.

Štafetu su Titu, uz prigodnu čestitku sa želјama za dug život i dobro zdravlјe, uručivali najbolјi omladinci i omladinke.

Kako su izgledale štafete

Štafete su se uglavnom pravile od drveta, ali i drugih različitih materijala. Svaka je bila drugačija i jedinstvena na svoj način. Uvek su u svom dizajnu, pored ostalih detalјa, sadržale petokraku zvezdu, pa čak i buktinju na samom vrhu, kao ustalјeni simbol Jugoslavije. Umetnici iz čitave zemlјe dobijali su mogućnost da osmisle njen izgled.

U vreme dok je štafeta obilazila državu, vesti su pratile svaki njen korak i lokaciju, kako bi narod u bilo kom momentu mogao da zna gde se ona nalazi.

Glavni slogan svakog “Dana mladosti” glasio je poklikom: “Mi smo Titovi i Tito je naš!”

Poslednja štafeta mladosti

Štafeta se nosila i posle Titove smrti

Iako je Tito preminuo 1980. godine, Štafeta mladosti je nastavila da ide iz ruke u ruku miliona mladih lјudi od Triglava do Đevđelije, samo pod drugačijim nazivom “I posle Tita – Tito”, uz zakletvu Jugoslovena da će istrajati na njegovom putu i negovati “bratstvo i jedinstvo”.

Nošenje štafete trajalo je do 1987. godine, pune 42 godine.

U Muzeju Jugoslavije može se pogledati zbirka štafeta, izrađenih od najraznovrsnijeg materijala, originalnih oblika i posebno značajnih pisanih poruka iz svih krajeva Jugoslavije.

Izvor: Danas, RTS




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .