Svetski dan pčela: zaštita pčela i meda

MediaSfera

Foto: Aleksandar Jočić, Pixabay

„Nestanu li pčele sa planete Zemlje, čoveku kao vrsti ostaje još oko četiri godine života„,  Albert Ajnštajn.

Pad populacije pčela u posledne vreme postala je tema koja sve više zabrinjava, a kako bi se ljudi edukovali o njihovoj važnosti, 20. maja svake godine obeležava se njihov dan – Svetski dan pčela. Srbija obeležava ovaj dan na inicijativu Slovenije od 2018. godine.

Kako je sve počelo?

Sve je počelo još u XVIII veku kada je Slovenac Anton Janša napisao prvi moderni pčelarski priručnik, a bio je i među prvim ljudima u svetu koji je naglašavao njihov značaj. Austrijska carica Marija Terezija primetila je njegovu angažovanost i imenovala ga učiteljem u pčelarskoj školi u Beču.

Zahvaljujući njemu, pčelarastvo je danas vrlo negovana tradicija u Sloveniji, gde košnice mogu da se vide načičkane na poljima, krajevima šuma, u vrtovima i na krovovima, a ta je zemlja i svetska predvodnica u njihovu očuvanju.

Pčela se kao simbol marljivog rada često nalazi na ulazima u banke i muzeje, a čak je utisnuta i na kovanici od dva evra koju je Evropska centralna banka izdala povodom prvog Svetskog dana pčela 20. maja 2017. godine, na inicijativu Slovenije. Ovaj je datum izabran, jer je to dan rođenja Antona Janše.

Zaštita pčela i meda

Zaštita pčela i očuvanje pčelarstva je od vitalnog značaja za našu budućnost.  Uz pomoć Svetskog dana pčela svi zajedno se možemo ponovo podsetiti uloge svakog od nas za očuvanje pčela.

Pčele nam sa jedne strane obezbeđuju visoko kvalitetnu hranu (med, matični mleč, cvetni prah) i druge korisne proizvode kao što je pčelinji vosak, propolis i pčelinji otrov. Pčele oprašuju skoro tri četvrtine svih biljaka i od njih zavisi trećina proizvedene hrane na planeti.

Kao takve igraju važnu ulogu u obimu poljoprivredne proizvodnje. Efikasno oprašivanje povećava količinu poljoprivrednih kultura, poboljšava njihov kvalitet i otpornost na štetočine. Kulture koje zavise od oprašivanja su značajan izvor prihoda poljoprivrednika, pre svega manjih i porodičnih gazdinstava. Milionima ljudi pčele obezbeđuju radna mesta i primanja.

Pčele su značajne i za očuvanje ekološke ravnoteže. Sa oprašivanjem vrše jednu od najprepoznatljivijih usluga ekosistema, zbog kog je prerada hrane uopšte moguća. Time čuvaju i brinu o opstanku životinjskih i biljnih vrsta.

Istovremeno je maj na severnoj polulopti mesec bujnog razvoja pčela i prirode, a na južnoj polulopti to je jesen, kada se prikupljaju pčelinji proizvodi i počinje sezona upotrebe meda.

Zašto pčele odumiru

U zadnje vreme pčele su sve ugroženije. Zadnji izveštaj Svetskog saveza za očuvanje prirode (IUCN) navodi da skoro 10 odsto pčela preti izumiranje, pet odsto ih je najverovatnije ugroženo, a za skoro 57 odsto vrsta nema podataka. Broj oprašivača po celom svetu opada, a sa druge strane rastu potrebe za oprašivanjem, posebno u državama u razvoju.

Glavni uzroci za odumiranje pčela su različite bolesti, komplikacije sa maticama i virusne zaraze. Istovremeno preti nestašica pčelinjih pašnjaka zbog sve brojnijih monokultura i intenzivne tehnologije prerade travnjaka. Problematična je i masovna upotreba proizvoda za zaštitu biljaka u savremenoj poljoprivredi i nove štetočine, koje se zbog globalizacije brže šire po svetu.

„Opstanak pčela zavisi od čiste vode, vazduha i životne sredine. Potrebna je dodatna aktivnost država, međunarodnih organizacija, lokalnih sredina i pojedinaca za očuvanje životne sredine do mere koja će omogućiti opstanak pčela“, navode iz ambasade Slovenije.

EU nakon Kine drugi najveći proizvođač meda

U Evropskoj Uniji svake godine oko 600.000 pčelara i pčela iz 17 miliona košnica proizvedu oko 250.000 tona meda.

Međutim, proizvodnja ne pokriva potražnju, pa su tako u 2018. godini države članice EU-a uvezle 208.000 tona prirodnog meda iz zemalja izvan Unije, u vrednosti od 452 miliona evra.

U poređenju sa svetskom konkurencijom, evropski pčelari imaju relativno visoke troškove proizvodnje, a ograničen izvoz je skuplji od uvezenog meda.

Kako smo ranije pisali, u Srbiji se pčelarstvom bavi oko 30.000 domaćinstava, ali je zvanično registrovano 15.000 pčelara. U stacionarnim i selećim pčelinjacima širom zemlje ima između 850.000 i milion košnica. Proizvodnja meda u Srbiji varira od 6.000. do 9.500 tona godišnje, od čega sortne vrste meda – bagremov i suncokretov čine po trećinu, a još jednu trećinu sve druge vrste.

Statistika kaže da je u Srbiji 2018. godine proizvedeno oko 9.000 tona meda, izvezeno 2.774 tone u vrednosti 12,4 miliona dolara. Uvezene su 43 tone meda, za šta je potrošeno 266.000 evra. Cena meda u EU varira iz godine u godinu i kreće se od pet do sedam evra za kilogram bagremovog meda i četiri do 4,5 evra za kilogram livadskog.

Da li ste znali?

Osim što su korisne, pčele su vrlo zanimljivi insekti. Da li ste znali da:

• Medonosne pčele (Apis mellifera) imaju 170 receptora mirisa koji im omogućuju rodbinsko prepoznavanje, društvenu komunikaciju unutar košnice i pronalaženje hrane. Njihov njuh je toliko precizan da one mogu da razlikuju stotine različitih biljnih sorti.
• Pčela zamahne oko 11.400 puta u minuti, zbog čega i čujemo zvuk zujanja.

• Prosečna pčela proizvede oko jednu i po kašičicu meda u svom životu, a tokom jednog leta poseti 50-100 cvetova.
• Svaka pčela u koloniji ima jedinstven miris, kako bi članovi mogli da je prepoznaju.
• Pčele radilice su zapravo polno nerazvijene ženke.
• Mozak pčele je ovalnog oblika i velik je kao seme semenke, ali to ne znači da one nemaju izvanrednu sposobnost učenja i pamćenja, te da nisu sposobne da naprave kompleksne proračune u vezi sa svojim letovima.

Izvor: Danas, Agroklub