Prozivanje vremena: Meteoropatija i kako se izboriti sa njom

MediaSfera

Piše: Jasmina Vujadinović

Foto: Pixabay

Istraživanja pokazuju da je sve više osoba koje su ( manje ili više) osetljive na delovanje klimatskih uslova. Iako su medju najugroženijima osobe srednjih godina, posebno žene, meteoropatija pogadja sve kategorije ljudi, od male dece do starijih osoba.

Pošto statistički podaci pokazuju da se gotovo 50 odsto populacije u srednjoj Evropi žali da pati zbog uticaja vremena, stručnjaci predvidjaju da bi osetljivost na vreme mogla da postane bolest modernog društva.

Relativno zdrave osobe – kod kojih nema upliva akutne, hronične bolesti ili nekog stanja – kada se žale na vrtoglavicu, nesvesticu, malaksalost, rečju na stanje neaktivnosti, takođe najčešće prozivaju vreme.

Osobe koje se žale da ne mogu jasno da definišu svoj zdravstveni problem, a kod kojih ne postoji realni osnov za neku bolest –  nazivamo potencijalnim meteoropatama. Ipak, potrebno je ispitati i njihovu krvnu sliku, kao i endokrini sistem, upozoravaju stručnjaci.

Nakon toga, tokom razgovora sa pacijentom sazna se koje su vremenske prilike najviše uticale na pojavu simptoma. Recimo, od svih vremenskih parametara, temperatura najviše utiče na promenu statusa hroničnih bolesnika, jer cirkulacija najviše reaguje na nisku i višu spoljnu temperaturu.

Kod meteoropata, te tegobe su izraženije, te pacijenti mogu imati labilne vrednosti arterijskog krvnog pritiska, uz izazivanje anginoznog ili astmatičnog napada. Kod ovih pacijenata, kažu lekari, i vlažnost vazduha ima veliki značaj, tako da oni reaguju kada je vlažnost najviša (u ranim jutarnjim satima od 03 časova ili u ranim večernjim satima).

Dve grupe meteoropata

Postoje dve grupe meteoropata – aktivni nemaju informaciju da će doći do vremenskih promena, ali pokazuju tipične znake osetljivosti na vreme, posebno promene temperature, vazduha i vlažnosti.

Tipični znaci su: glavobolja, nervoza, depresivni osećaji, otežana koncentracija i mentalno funkcionisanje, te poremećaji u radu srca i krvotoka, bolovi u kostima i zglobovima, fantomski ili objektivno neutemeljeni bolovi, zatim bolovi u zaraslim ranama i ožiljcima.

Druga grupa pacijenata, vremenske prilike krive za sve u životu, kao i svoje simptome, pomno prateći vremensku i bioprognozu, zbog čega često ostaju u krevetu mrzovoljni. U slučaju pogoršanja zdravstvenog stanja, oni bi (po savetima lekara) fizičke aktivnosti trebalo da svedu na minimum i da dan proveču uz laganu muziku, aspirin ili sedativ.

Meteoropatija bi mogla da se posmatra i iz prizme psihijatrije, psihologije, društvenih promena, godina, pola, statusa. Optimisti će, recimo nastaviti rad kao da se ništa ne dešava, za razliku od depresivnih osoba, koje tokom kišnih i hladnih dana tonu u još dublju depresiju.

Kako ublažiti negativne uticaje vremena

Stručnjaci savetuju da se što više boravi napolju, bez obzira na vremenske prilike. Drugim rečima, ne treba bežati od zime i vlage, već uživati u kiši, vetru, magli i snegu. Jer, skrivanjem u zatvorenom prostoru, još više se potencira negativno delovanje vremena na vlastiti organizam i raspoloženje.

Takođe, važna je i fizička aktivnost na otvorenom prostoru. Prikladno obučeni, što više se treba kretati, brzo hodati, trčati ili voziti bicikl bez obzira na atmosferske prilike. Na taj način, očvrsnu telo i psiha, čime se stiče i  otpornost na vremenske uticaje.

Aktivni boravak na vazduhu, u trajanju od najmanje pola sata dnevno, trebalo bi da postane dobra navika.

Izvor: Blog Feniks