MediaSfera
Piše: Marina Bulatović
Nekako u isto vreme kada je Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio da je Srbija uputila protestnu notu zvaničnicima Evropske komisije zbog toga što je na internet prezentaciji Evropske unije Nikola Tesla predstavljen kao Hrvat, u javnosti se pojavila jedna stara američka markica i preplavila društvene mreže.
Ova markica je izdata davne 1956.godine, povodom sto godina od rođenja Nikole Tesle (1856 – 1956) a na njoj piše: Nikola Tesla američko – srpski genije.
Poštanska marka, osim što je sredstvo plaćanja poštanskih usluga, istovremeno predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simbola nacionalne kulture. Neverne Tome će se možda pitati zašto na ovoj markici ne piše njena vrednost u dolarima, ali i danas savremene američke markice često na sebi nemaju nominalnu vrednost. U Americi je popularan tzv. „Forever stamp“ i sa ovakvom „Zauvek markicom“ možete (uvek) da pošaljete jedno standardno pismo.
Tesla i Srbija ili od viška glava ne boli
Kako je ova stara poštanska markica iz Amerike postala svojevrsan hit na internetu, a maj 2020. između ostalog upamćen po „raspravi“ Srbije sa Evropskom unijom o Teslinom poreklu i nacinalnoj pripadnosti, pisac ovih redova imao je potrebu da podseti na sledeće činjenice jer kako kaže stara izreka: „Od viška glava ne boli„.
Sin pravoslavnog sveštenika
Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. u Smiljanu, Vojnoj granici, posebnoj oblasti Habzburške monarhije, pod vladavinom cara Franca Jozefa I. Tesla se rodio u srpskoj porodici, pravoslavnog sveštenika, Milutina Tesle i Georgine – Đuke Tesla, rođene Mandić.
Brod „Srbija„
Zalaganjem Save Kosanovića (sin Tesline najmlađe sestre Marice) svi lični predmeti i spisi Nikole Tesle preneti su u Beograd. Zaostavština Nikole Tesle je brodom „Srbija„ stigla u Jugoslaviju septembra 1951. godine.
Sestrić – srpski i jugoslovenski diplomata
Teslin sestrić, Sava Kosanović srpski političar, publicista i diplomata, za vreme Teslinog života bio je član vlade Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu i boravio je u Njujorku. Posle Tesline smrti staranje o njegovoj imovini je prema sudskoj odluci američkih vlasti iz januara 1943. pripalo Savi Kosanoviću. U vladi Josipa Broza Tita Sava Kosanović bio je ministar informacija, ambasador u SAD i Meksiku.
Zaostavštinu UNESCO uvrstio u Registar „Pamćenje sveta“
Celokupna zaostavština Nikole Tesle koja je preneta u Beograd 1951. i danas se nalazi u Muzeju Nikola Tesla u Srbiji. Uviđajući univerzalni značaj Nikole Tesle i njegovog stvaralaštva, UNESCO je 2003. Teslinu arhivu, kao deo pokretnog dokumentarnog nasleđa čovečanstva, uvrstio u Registar „Pamćenje sveta“, što predstavlјa najviši oblik zaštite nekog kulturnog dobra.
Prvo odlikovanje za svoj rad Tesla dobio u Srbiji
Teslu je u Beogradu uz najviše počasti primio Aleksandar Obrenović, i to 2. juna 1892. a Ukazom kralјevskih namesnika, u ime kralјa Srbije, Tesla je odlikovan ordenom Sv. Save II reda. Ovaj orden je prvo odlikovanje koje je Tesla dobio za svoj naučni rad.
Nekrolog kralјu Aleksandru
U „Nјujork Tajmsu“ Tesla objavlјuje 1934. nekrolog ubijenom kralјu Aleksandru I Karađorđeviću.
Susret sa kralјem Petrom II Karađorđevićem
Kralј Petar II Karađorđević sreo se 1942. sa Teslom u njegovom apartmanu u hotelu Nјujorker. Mladi kralј zapisao je kasnije u svom dnevniku da su Tesline reči bile dirlјive i da su obojica plakali.
Ispraćaj sa ovog sveta uz „Tamo daleko“
Nikola Tesla preminuo je u snu, 7. januara 1943, u svom apartmanu na 33. spratu hotela Nјujorker, u kome je proveo poslednjih deset godina života. Komemoracija povodom njegove smrti održana je 10. januara i prenosio ju je radio Nјujork. Za vreme komemoracije svirali su srpsku rodolјubivu pesmu „Tamo daleko„.
Dodaj komentar