Priče

Tatjana Stepić Stošić: Da li baš od svakog žapca može princ da postane?

MediaSfera

 

(Ili: kako se još može čitati Bajka)

 

 

Piše: Tatjana Stepić Stošić

Foto: Duško Vukić

 

 

 

Sigurno ste nekad davno čitale bajku o Princezi i Žapcu. Da vas podsetim, lepe moje!




Dakle, kao i u svakoj bajci, tu je prelepa princeza (kakva bi inače mogla da bude), najmlađa, najslađa, ostale dve-tri starije sestre su već matore za bajkovite priče… a i za srećne životne završetke… I ta princeza nije samo lepa, ona je radoznala, prilično smela, voli malo-malo i u mračnu (životnu) šumu da zađe i pored dubokog i zastrašujućeg bunara da se svojom zlatnom loptom igra, iako je svesna da joj loptica očas posla u tom bunaru može završiti. Šta da vam kažem? Svesne ste da ste se mnogo puta tako igrale…

Elem, pred ovu našu Princezu, kad se već u nevolji našla i bez svoje igračke ostala, iz bunara, ko iz životnog mulja, iskrsne Žabac. Ljigav joj je, gadan i odvratan, ali rešenje nudi: da izgubljeno vrati! Zahtevan, neće ništa za džabe: te da sto i postelju dele, te da ga poljubi, svašta nešto zauzvrat traži… Eh, lutka moja, ta Princeza, obeća sve. Misli, izvući se. Ali nazad nema. Pritisnuta sa svih strana, obećanje održi. I biva nagrađena (da li?) princom…

Istini za volju, u nekim varijantama ove priče, Žabac se u Princa ne pretvara poljupcem, već ga

Princeza onako svojski nekoliko puta dobro o zid istreska.

Vidite vi to sad, drage moje!

Ali, devojke, da ne raspredamo dalje priču nego da zaključimo:

  • Prvo – Bez vas nijedan žabac ne može princ da postane
  • Drugo – Vi ste one koje odlučuju da li ćete i kog žapca iz mutne bare izbaviti i krunu mu na glavu staviti
  • Treće – Od žapca princ nastaje na dva načina: grubim treskanjem o zid, da ga dozovete pameti; ili poljupcem, nežnošću i ljubavnom magijom da u njemu princa probudite. Način morate same izabrati. Zavisi od toga kakvog ste žapca izvukle.
  • I četvrto – Drage moje, morate da znate da treskale, ne treskale, ljubile, ne ljubile, od nekih žabaca nikad prinčevi ne mogu postati!

Eto, princeze moje, izvlačite, pa kako bude. I srećno!

 


Tatjana Stepić Stošić

 

Sletela je na ovaj svet slučajno, jednog novembarskog dana početkom šezdesetih godina prošlog veka. Po zanimanju je profesor književnosti, a znanju sve i svašta. Učinilo joj se da je pedeset sedam godina pravo vreme da svoje misli i reči podeli sa drugima. “Sidro” joj je prva knjiga. Nije stigla ranije. Radi, živi i uživa u Beogradu. Ima dva sina jedinca, sestru i njenu porodicu, prijatelje. Nedostajala joj je samo ova knjiga. Sada je tu i zbirka poezije “Drska molitva” …




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije