Zdravlje

SZO: kriza mentalnog zdravlja zbog korona virusa

mediasfera-anksioznost-tuga-korona-virus-szo.jpg

MediaSfera

 

 

Zbog nametnute izolacije, siromaštva i anksioznosti, usled pandemije korona virusa preti globalna kriza mentalnog zdravlja, upozorila je čelnica odeljenja za mentalno zdravlje SZO-a.




“Izolacija, strah, nesigurnost i ekonomski pad prouzrokuju ili mogu da prouzrokuju psihološke probleme”,  rekla je Devora Kestel, načelnica odeljenja za mentalno zdravlje SZO-a.

Kestel je, predstavljajući izvještaj UN-a i smernice po pitanju pandemije koronavirusa i mentalnog zdravlja, rekala je da je moguć veliki porast broja mentalnih bolesti i njihovog intenziteta i da bi vlade trebale da stave to pitanje u središte svog odgovora.

“Mentalno zdravlje i blagostanje celih društava snažno su pogođeni krizom, pa su prioritet koji hitno mora da počne da se rešava”, rekla je Kestel novinarima.

U izveštaju je istaknuto nekoliko regija i društvenih slojeva koji su najranjivija grupa za mentalne bolesti,  uključujući decu i mlade izolovane od prijatelja, zdravstvene radnike suočene sa velikim brojem osoba umrlih od koronavirusa.

Dosadašnja istraživanja već pokazuju uticaj pandemije na globalno mentalno zdravlje. Psiholozi navode da je zabeležen porast broja anksioznih i depresivnih u više zemalja.

Povećava se i porodično nasilje, dok zdravstveni radnici više traže psihološku pomoć.

Vežbajte kako da tolerišete nesigurnost

Profesorka psihologije na američkom Univerzitetu Džordžtaun Jelena Kecmanović tvrdi da se svakodnevno susreće sa ljudima koji imaju problem sa anksioznošću zbog novog virusa.

Ljudi su ranjivi zbog netolerancije na sigurnost. Studija koju su naučnici sproveli tokom pandemije virusa H1N1 pokazala je da su ljudi koji se teško nose s nesigurnošću situacije skloniji anksioznosti.

“Rešenje je da se postepeno suočavate s nesigurnostima u svakodnevnom životu tako što ćete ublažiti svoje reakcije i ponašanje. Počnite malim koracima. Na primer, nemojte odmah odgovoriti prijatelju koji vam šalje poruku.Gradite toleranciju na nesigurnost kao što biste gradili mišiće”, savetuje profesorka.

Rešite paradoks teskobe

Teskoba raste proporcionalno nastojanju da se od nje oslobodimo. Borba protiv anksioznosti ima mnogo lica. Ljudi mogu  da pokušaju da se opuste pijući, jedući ili gledajući omiljene serije. Mogu stalno tražiti utehu od prijatelja, članova porodice ili zdravstvenih radnika. Ili mogu opsesivno tražiti vesti u nadi da će čuti da se situacija popravlja. Iako takva ponašanja pomažu trenutno, dugoročno mogu samo pogoršati osećaj teskobe. Izbegavanje teskobe samo će naneti štetu.

“Umesto toga, dopustite sebi teskobne misli, osećaje i fizičke reakcije. Prihvatite teskobu kao sastavni deo života. Kad se pojave strahovi vezani za koronavirus, zapišite te misli ili ih podelite s drugima, bez osuđivanja. Oduprite se potrebi da bežite i umirujete strah opsesivnim čitanjem vesti. Paradoksalno, suočite se s teskobom kako biste se rešili anksioznosti”, predlaže Kecmanovic.

Premostite egzistencijalni strah

Zdravstvene pretnje stvaraju strah koji je veći od svih drugih vrsta straha, a to je strah od smrti. Kad ste suočeni sa takvim pretnjama, podsećate se na sopstvenu prolaznost. U tim trenucima, ljudi mogu doživeti teskobu vezanu za zdravlje i postati preterano fokusirani na moguće simptome bolesti.

“Pokušajte da se fokusirate na smisao svog života bez obzira da li je reč o duhovnom cilju ili odnosu s drugima. Razmišljajte o nečemu što vam je važno i ne odlažite ono što ste planirali da uraditei. Preuzmite odgovornost za sebe i svoj život. Otkrivajući smisao svog postojanja dugoročno ćete se rešiti teskobe” kaže profesorka.

Ne potcenjujte ljudsku otpornost

Mnogi se boje kako će da se nose s virusom ako se eventualno pojavi u njihovom gradu, školi ili na poslu. Brinu se kako će se nositi sa karantinom, izgubljenim prihodima ili zatvaranjem škola i vrtića. Ljudski um je uvek  spreman da predvidi najgore ishode. Ali istraživanja pokazuju da su ljudi skloni da potcenjuju svoje mogućnosti u negativnih situacijama, a potcenjuju čak i to kako će se sa njima nositi.

“Razmišljajte na način da ste otporniji nego što mislite. To će ublažiti anksioznost“, tvrdi Kecmanovic.

Nemojte precenjivati opasnost

Koronavirus može biti opasan, i svako će preduzeti ozbiljne mere da se zaštiti od infekcije. Ali ljudi su ponekad skloni preterivanju kad je reč o opasnostima od nepoznate pretnje, naročito ako je upoređuju sa poznatim pretnjama poput sezonskog gripa ili saobraćajne nesreće. Pojedina medijska izveštavanja o koronavirusu doprinose osećaju opasnosti, a to vodi do stvaranja straha i dodatne eskalacije shvatanja opasnosti.

“Da biste smanjili teskobu, preporučujem vam da vesti pratite svega 30 minuta na dan. I upamtite da smo teskobniji kad se suočavamo sa situacijama koje nemaju jasne ishode. Anksioznost ipak sve čini još tmurnijim”, kaže profesorka.

Brinite se o sebi

Tokom ovakvog perioda treba se prisetiti isprobanih metoda za borbu protiv anksioznosti. Dobro se naspavajte, vežbajte redovno i provodite vreme u prirodi. U svoj život implementirajte vežbe za opuštanje i relaksaciju, i fokusirajte se na pozitivne misli.

Neka vam takva ponašanja postanu prioritet, pogotovo što se ne zna koliko će kriza sa koronavirusom potrajati, a uz ove preporuke ćete osnažiti svoje telo i ojačati imunitet.

Izvor: N1




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije