Kultura Kulturna baština

Istorijski muzej Srbije: Kraljevi i svetitelji srpski

MediaSfera

 

 

Autor izložbe: Vanja Vuksan
Saradnici: Marko Vuksan i Vesna Dragović Pop-Lazić
Postavka izložbe: Branko Cvijić

 

Strojimirov pečatnjak iz IX veka, Marijinsko jevanđelje iz XI, Dečanska hrisovulja i kivot Stefana Dečanskog iz XIII veka i mali ali neprocenjiv kameni fragment sa prestola njegovog sina, cara Dušana, samo su neki od izuzetnih eksponata koje imamo priliku da vidimo na izložbi “Kraljevi i svetitelji srpski” u Istorijskom muzeju Srbije.




Izložba je otvorena do 20. novembra ali će najvredniji eksponati, poput kivota Stefana Dečanskog ili Dečanske povelje, biti izloženi samo do 12. juna.

Izložba “Kralјevi i svetitelјi srpski” realizuje se pod pokrovitelјstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a uz podršku kompanije DDOR osiguranja. Ona predstavlјa rezultat višegodišnjeg istraživačkog rada autorke i nastoji da prikaže značaj dinastije Nemanjić za nastanak, razvoj i harmoničnu usklađenost srpske države i crkve, kao i važnost kulta “Stare srpske države”, oličene upravo u ovoj slavnoj svetorodnoj dinastiji, za istrajavanje srpskog naroda tokom viševekovne turske vlasti i konačnu obnovu državnosti u 19. veku.

12 tematskih celina

Postavka izložbe je sačinjena od 12 tematskih celina, koje opisuju prve dinastije prednemanjićkog doba, poreklo i postojbinu dinastije Nemanjić, simbolički i titularni karakter imena Stefan i Uroš, značaj patrona Svetog Stefana Prvomučenika za dinastiju, vladarske insignije Nemanjića, njihova stolna mesta, ulogu državnih sabora, kult vladara ratnika, dinastičku lozu Nemanjića, proces sticanja autokefalnosti, procvat zadužbinarstva, grobne crkve i svetost vladara.

Na izložbi su obuhvaćeni brojni originalni predmeti (nakit, oružje, vladarski novac i rukopisi), kopije i reprodukcije fresaka, ikona i relikvija, koje prikazuju bogatstvo i raznolikost sačuvanog materijalnog nasleđa države Stefana Nemanje i njegovih naslednika tokom dva veka vlasti, kao i njihove izuzetne doprinose ne samo na državotvornim i crkvenotvornim poslovima, već i u oblastima prosvete, književnosti, arhitekture i zadužbinarstva, izrazito važnog za dinastiju, o čemu svedoče brojne crkve i manastiri, pre svih Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Sopoćani, koje je UNESKO uvrstio na listu svetske kulturne baštine.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .