MediaSfera
Međunarodni dan medicinskih sestara obeležava se u celom svetu svake godine 12. maja, u spomen na rođenje Florens Najtingel, britanske medicinske sestre, začetnice modernog sestrinstva, kao priznate profesije.Svetska zdravstvena organizacija 2020. godinu proglasila kao Godinu medicinske sestre i babice u znak priznanja za doprinos koji daju u zdravstvenom sistemu svake zemlјe.
Florens Najtingel je bila medicinska sestra koja je još sredinom XIX veka govorila kako se jedino znanjem i veštinama može doprineti pobolјšanju zdravlјa lјudi. Svake godine Međunarodno veće sestara za obeležavanje Međunarodnog dana medicinskih sestara preporučuje aktivnosti sestrama širom sveta.
Međunarodno udruženje medicinskih sestara (ICN)
Osnovano je 1899. godine i prva je internacionalna organizacija profesionalnih zdravstenih radnika. Svoj etički kodeks dobija 1953. i u njemu četiri glavna zadatka medicinskih sestara: poboljšanje zdravlja, sprečavanje bolesti, obnavljanje zdravlja i ublažavanje patnji. Potreba za sestrinstvom je konstanta i sveopšta, njihova nega nije ograničena nečijim godinama, kulturnim distancama ili socijalnim statusom, a pomoć je usmerena ka pojednicu, porodicama i zajednici. Čista postelja, dobri sanitarni uslovi, zdrava hrana, pomoć doktorima i osmeh upućen svakom pacijentu tek su neki deo brige sestara. One unapređuju okruženje u kom rade, dostavljaju neophodne informacije svakom pacijentu i aktivno učestvuju u praksi u bolnici, ambulanti, domu ili na terenu.
Florens Najtingejl bila je lider i osnivač sestrinstva. Definisala je njihovu ulogu i, kao pisac, ostavila za sobom Beleške o sestrinstvu, delo upućeno svim ženama kojim god poslom se bavile. Rođena je 12. maja 1820. godine, a po Firenci u kojoj je rođena dobija ime. Korene vuče iz bogate engleske porodice čije je kretanje bilo u elitnim krugovima za koje Florens nije pokazala interesovanje. U detinjstvu je bila zaštitnički nastrojena prema rođacima, posluzi i siromašnima, a kao tinejdžerka intuitivno oseća da je njen put – put sestrinstva.
Putovanja su bila privilegija imućnih, a ona ih je uživala. Kroz njih koristi priliku da obilazi bolnice i razgovara sa stručnjacima. Posao sestre nekada je pripadao ženama radničkih klasa te njena porodica nije bila oduševljena izborom mlade Florens, ali ona je istrajala. Po povratku iz Egipta provodi dve nedelje u Ustanovi za đakonese u Nemačkoj gde uči vrednosti rada i discipline. Prvo radno mesto čeka je u Ustanovi za bolesne gospođe, gde je bila upravnik.
Borba za sestrinstvo
Rad tokom Krimskog rata obeležava njenu biografiju. Poziv u Skadar 1854. sa timom sestara bio je prelomni trenutak. Tamo se sreće sa lošim sanitarnim uslovima vojne bolnice u kojoj radi te vredno analizira mesto i pravi plan reorganizacije. Čista odeća i postelja, odgovarajuća hrana, svež vazduh u prostoriji prvi su koraci Florens u Skadru. Sklonost ka matematici i statistici vodi je dok dolazi do mnoštva analiza – statistički metod smatrala je ključnim, služila se grafikonima i načinila reforme u mnogim bolnicama. Postaje član Londonskog društva statističara 1858. godine.
1860. otvara školu pri Bolnici Svetog Tome namenjenu za profesionalno obrazovanje i obučavanje medicinskih sestara. Akcenat je stavlila na praksu, što je suština do danas – knjige i predavanja su osnova i dopuna, ali obimni praktični rad nešto je bez čega se ne može. Za nas koji se bavimo sestrinstvom, ako sestrinstvo ne unapređujemo svake godine, meseca i dana, mi ne napredujemo, nego idemo unazad, smatrala je ona.
Istorijski snimak njenog glasa u londonskom domu 1890. sadrži izjavu: Kada ja u vašem sećanju budem samo ime, nadam se da će moj glas ovekovečiti moje veliko životno delo. Neka Bog blagoslovi moje stare saradnike iz Balaclava i vrati ih sigurno na njihovu obalu, piše Studentski dnevni list.
Spona između lekara i pacijenata
U Srbiji licencu ima oko 65.000 sestara dok oko 5.500 ne može da nađe posao, a procenjuje se da godišnje iz zemlje ode oko 800 medicinskih sestara i tehničara.
Dok u zemljama Evropske unije na 100.000 stanovnika radi najmanje 750 sestara, u Srbiji na isto toliko pacijenata radi manje od 500.
Medicinske sestre predstavljaju glavnu sponu između lekara i pacijenata. Posao je težak, nedovoljno plaćen, ali medicinske sestre ga vole i najčešće predano rade. Iako je to i jedna od profesija koju građani najviše kritikuju.
Inače, u najavljenom talasu zapošljavanja u zdravstvu biće mesta i za više od 1.300 sestara i tehničara.
Danas za Dan medicinskih sestara i tehničata biće uručene zahvalnice i priznanja za najbolje sestre u Srbiji i na Kliničkom centru Srbije.
Dodaj komentar