Kolumne Lepa strana sveta

Milica Cincar-Popović: Planeta pobeđuje!

MediaSfera

 

Piše: Milica Cincar-Popović

 

 

Bila sam zarobljena u vakuumu ove sedmice. Sve je stajalo, nepokretno, i nije delovalo stvarno. I u domaćim i u stranim vestima, videla sam samo projekcije straha. Da je bar pravi strah, to bi bilo živo osećanje, ali ne. Ljudi su se stegli toliko da nije ostalo ništa da proizvede osećanja i misli; videla sam samo slike, projekcije straha kako zuje haotično kao slobodni elektroni.




Nije mi bilo jasno šta se dešava – je li stvarno došao kraj sveta ili nešto nije u redu sa mnom; gde je svetlost života čije manifestacije uvek jasno vidim?

Danas sam shvatila. Ove nedelje su preminule dve osobe koje znam još od najranije mladosti. Nisam se aktivno družila ni sa jednom od njih, ali obe su imale svoje mesto na grupnoj fotografiji likova koji čine moj život. Sada tu, umesto njihovih lica, stoji praznina. Ta praznina me je usisala u sebe i zarobila, kao vakuum.

Sreća da znam kako se iz vakuuma izlazi. To je duga priča, ali ukratko, samo se treba malo pomeriti unazad i proširiti kadar. I eto – ćim mi se pogled proširio, zapala mi je za oko jedna od onih stvari zbog kojih je moje uverenje da se nalazimo na pragu nove i svetle ere, novog stupnja čovekove evolucije, nesumnjivo i snažno.

Još početkom septembra 2018,  glumica Žilijet Binoš i asrofizičar Orelijan Barto, pozvali su na „odlučnu i neodložnu“ akciju spašavanja planete. Neposredan povod bila je ostavka Nikole Uloa na mesto ministra ekologije Francuske. G. Ulo je nosilac Legije časti i osnivač Fondacije Nikola Ulo za čoveka i prirodu. Mada su mu i prethodne vlade Francuske nudile ministarsku poziciju, Ulo ju je odbijao jer nije želeo da „muti vodu“ s političarima. Makron ga je naveo da promeni svoj stav, ali na kratko; krajem avgusta ili početkom septembra 2018. godine, Ulo je napustio zvanje ministra, s obrazloženjem da „više ne može da laže“.

Samo nekoliko dana nakon toga, (3. sptembra 2018.) Žilijet Binoš i Orelijan Barto su izneli apel koji je potpisalo 200 ljudi s vrha svetske kulturne i ekološke scene, među njima: Alen Delon, Peti Smit, Džejn Fonda, Robert Deniro, Aniš Kapur, Andrej Makin, Vim Venders i dr. Apel je upućen državnim rukovodstvima sveta, tj. „vodećim političarima“, koje poziva da se „uozbilje“ i prihvate svog pravog posla umesto što igraju igre lažne moći, jer je planeta „pred uništenjem, ali još uvek nije kasno“.

Kakav je bio ishod, to znamo. Bolje rečeno, nije bilo reakcije, jer se glupost ne može pobediti pameću, a glupost je bila zavladala. Ali, ima planeta više aduta u rukavu nego što čovek može da pretpostavi. Nepune dve godine nakon što se čovečanstvo oglušilo i na ovaj poziv, strpala ga je u zatvor. Mora su počela da se čiste, a ozonska rupa se potpuno zatvorila.

Da li je „korona“ virus nastao u laboratoriji? Da li iza svega stoji farmaceutska industrija? Da li je upotrebljen kao sredstvo za uspostavljanje stroge kontrole? Pa, ne znam kako da vam kažem, ali to je sasvim nebitno, a čovek – verovali ili ne – nije centar sveta. Ne funkcioniše svemir prema zakonima čoveka, već upravo suprotno, čovek funkcioniše prema zakonima Univerzuma. Ako ne čini tako, završiće u zatvoru, o čemu upravo svedočimo.

Može zatvorenik i da se popravi pa da više ne živi iza rešetaka; dešava se. Zato i čovečanstvo ima šansu.  Ako se bude dobro vladalo, dobiće uslovnu slobodu. Ali, kao što već reloh, to nije najvažnije. Bitno je da se sačuva poredak života, u kome je čovek povinovan zakonima planete, a ne da vlada poredak destrukcije, u kome čovek svoju vladavinu nameće planeti.

Da ponovim – ozonska rupa se zatvorila, mora i reke se čiste milion puta brže nego što je to iko mogao da pretpostavim. Ljudsko zlo, iako tako brižljivo negovano tokom civilizacije, jedino može da ugrozi samo sebe. Hoće li za 100 godina u Parizu živeti ljudi, ili jeleni? Nemam pojma, to zavisi od čovekove sposobnosti da evoluira. Ako uspe, to će biti plemmenit čovek, koji je savladao zlo u sebi i živi u skladu s planetom.




Kategorije