Duhovnost

Danas je sveti Marko, prvi pomoćnik apostola Petra

MediaSfera

 

 

 

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Markovdan, praznik posvećen Svetom apostolu Marku.  Sveti Marko, pisac jednog od četiri jevanđelja uvek se slavi 8. maja.




 Za razliku od Đurđevdana, koji je proslavljen pod zabranom kretanja, Markovdan je prva slava koja će se proslaviti u potpunoj slobodi, bez policijskog časa. 

Sveti apostol Marko je napisao Jevanđelje, a poznat je i kao saputnik i prvi pomoćnik apostola Petra. Bio je Jevrejin, iz plemena Levijeva. Uvršten u 70 svetih apostola Hristovih, najpre je pratio Marko je bio saputnik i pomoćnik apostola Petra, koji ga je u svojoj prvoj poslanici nazvao svojim sinom, ali ne sinom po telu, nego po duhu. Kada je Marko bio s Petrom u Rimu, vernici su ga zamolili da im napiše o spasonosnoj nauci Isusa Hrista, njegovim čudima i životu.

Pisac jednog od jevanđelja

Tako je Marko napisao jevanđelje, koje je video i apostol Petar, jedan od prvih 12 Hristovih učenika, i posvedočio da je istinito.

Petar je Marka postavio za episkopa i poslao ga u Misir da propoveda. Misir je u to vreme pritiskao gusti mrakom neznaboštva, idolopoklonstva, gatanja i zlobe. Sveti Marko je, uz Božiju pomoć, uspeo da poseje seme Hristove nauke po Liviji, Amonikiji i Pentapolju.

Iz Pentapolja je došao u Aleksandriju, gde je zasnovao hrišćansku crkvu i postavio episkopa, sveštenike i đakone. Marko je svoju propoved Marko potvrđivao mnogobrojnim velikim čudima. Kada su ga neznabošci optuživali da razara njihovu idolopokloničku veru i kada je gradonačelnik počeo da ga traži, Marko je ponovo pobegao u Pentapolj, gde je nastavio svoje delo.

Marko se posle dve godine vratio u Aleksandriju, na veliku radost vernika, čiji se broj višestruko povećao. Tada su ga uhvatili neznabošci, vezali ga i vukli po kaldrmi vičući: “Povucimo vola u obor”. Teško povređenog i krvavog bacili su ga u tamnicu, gde mu se prvo javio anđeo koji ga je hrabrio i krepio. Zatim mu se javio i sam Isus Hrist, koji mu je rekao: “Mir Tebi, Marko, jevanđeliste moj”, a Marko mu je odgovorio: “Mir i tebi, gospode moj Isuse Hriste”.

Zlobni ljudi su sutradan izvukli Marka iz tamnice i ponovo ga vukli po ulicama i ponovo vikali: “Povucimo vola u obor”.

Iznuren i izmožden, Marko je izustio: “U ruke tvoje, gospode, predajem duh moj”, i umro, 68. godine u Aleksandriji.

U trenutku njegovog pogubljenja, nebo se otvorilo i dogodio se jak zemljotres.

Njegove svete mošti u 9. veku, prenete su u Veneciju, i najpre pokopane u duždevoj kapeli, a potom u 11. veku u novu, sada širom sveta poznatu Crkvu svetog Marka.

Naši običaji

Za Markovdan se od davnina vezuju mnogobrojni običaji i verovanja.

Među Srbima vlada verovanje koje kaže da ako je neko Đurđevdan dočekao u krevetu, što znači da će ostatak godine biti dremljiv i bolešljiv, onda bi taj trebalo i na Markovdan da odspava, jer će se tako izbaviti od pospanosti i bolesti.

Na Markovdan veruje narod, nikako ne valja dremati preko dana jer će se onda biti bunovan i pospan preko cele godine, izuzetak su oni koji su već “zgrešili” i spavali na Đurđevdan.

Danas se poljski radovi izbegavaju.

Markovdan se u Srbiji obeležava i praznuje od davnina, a verovalo se da će onoga ko se danas greši i ne poštuje apostola Marka stići kazna.

Kazna će biti oluja i gromovi koji bi mogli da mu uništiti imanje. Upravo zbog toga zemljoradnici ne rade na svojim imanjima.

Ovaj dan su praznovali kovači verujući da bi im miševi izgrizli mehove ako bi tog dana radili.

Тропар (глас 3):

У верховнаго Петра научивсја, апостол Христов бил јеси, и јако солнце странам возсијал јеси, Александријом удобреније бив блажене; тобоју Египет от прелести свободисја, евангелским твојим ученијем просвјешч всја јако свјет; столп церковниј; сего ради твоју памјат чтушче свјетло празднујем, Марко богогласе: моли тобоју благовјестимаго Бога, да согрешениј остављеније подаст душам нашим.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .