Petar Iljič Čajkovski – 180 godina od rođenja slavnog kompozitora

MediaSfera

Piše: Nikolina Sećković / RTS

Na današnji dan u ruskom gradu Votkinsku rođen je Petar Iljič Čajkovski, jedan od najznačajnijih ruskih i svetskih kompozitora. Veliki umetnik, u svojim delima je koristio čak i topove!

Školovao se u Petrogradu nakon čega je stupio u službu Ministarstva pravde uzgredno se baveći muzikom. U dvadeset i drugoj godini, odlučivši da se potpuno posveti muzici, upisuje tek osnovani petrogradski konzervatorijum i napušta državnu službu.

Završio je muzičke studije 1865. godine, kao jedan od prvih studenata te institucije. Naredne godine odlazi u Moskvu gde je delovao kao pedagog i muzički kritičar i pisac. Nakon duševne krize koju je pretrpeo, napušta pedagoški posao i u potpunosti se posvećuje kompozitorskom i diregentskom radu.

Do kraja života živeo je u potpunoj slobodi posvećenoj stvaranju i putovanjima. Usled bolesti, umire u 53. godini života na vrhuncu stvaralačke moći.

Dela različitih žanrova

Njegovim opusom dominiraju dela izrazite individualnosti i interesovanje za čovekov unutrašnji svet. Kreativna zaostavština Čajkovskog obuhvata dela različitih žanrova – opere (Evgenije Onjegin, Pikova dama i druge), balete (Labudovo jezero, Uspavana lepotica, Krcko Oraščić), koncerte, simfonijske radove (šest simfonija, zatim Romeo i Julija, Bura, Hamlet i druga), klavirske (Godišnja doba, Album za mladež) i kamerne kompozicije i solo pesme.

Teško je iz ovog raznovrsnog opusa odabrati najlepše, najznačajnije ili najvrednije delo. Ipak, doprinosom žanru, značajem za njegov dalji razvoj i lepotom same muzike izdvajaju se po jedno delo iz simfonijskog i muzičko scenskog opusa, oba nastala u poslednjim godinama kompozitorovog života.

Delo u koje je potpuno uneo svoje biće i sam ga opisao kao najiskrenije jeste njegova šesta Patetična simfonija. Kroz četiri stava otkrivamo autoportret kompozitora, njegovu životnu borbu, potragu za mirom i bol kroz koju prolazi u potrazi za srećom.

Šest simfonija

Stvaralački lik i postepenost sazrevanja Čajkovskog najbolje opisuju šest simfonija nastalih u periodu od 1866. do 1893. godine. Ovom žanru dao je veliki značaj i njime se bavio kontinuirano, stoga u istoriji ruskog simfonijskog stvaralaštva Čajkovskom pripada važno mesto.

U njima se ogleda čist lirizam, umetnikov doživljaj stvarnosti kroz naglašene dramske sukobe i dinamičke kontraste, ali i programnost kao jedna od važnih elemenata njegovih orkestarskih kompozicija.

Šesta simfonija je značajna jer predstavlja vrhunac njegovog simfonijskog majstorstva, počevši od tretmana orkestra, preko tretmana ciklusa i povezivanja materijala do intenzivne dramatičnosti koju ostvaruje.

Opere i baleti

Drugi važan deo Čajkovskovog stvaralaštva, ali i uopšte ruske muzike tog perioda, jesu muzičko scenska dela, njegove opere i baleti. Vrhunac operskog stvaralaštva dostigao je u operama Evgenije Onjegin i Pikova dama, dok se značajem u razvoju baletske umetnosti izdvaja njegov poslednji balet Krcko Oraščić iz 1892. godine.

Ritmički bogate melodije ovog baleta mogle bi se okarakterisati kao ljupke i dopadljive, dok balet u celini ukazuje na kompozitorov istančan ukus i osećaj za instrumentaciju.

Zasnovan na adaptaciji dečije bajke E. T. A. Hofmana, ovaj balet u dva čina, uvodi nas u dečiji svet. Božićna atmosfera, deca, jelka, pahulje, igračke i svet mašte imaju moć da na različite načine obuzmu gledaoca.

Krcko Oraščić je balet koji treba pogledati više puta u različitom starosnom dobu a potom odabrati sopstveni način posmatranja – kao dečiji svet pun radosti i igre ili kao bajku koja nosi dublje značenje.