Kultura Kulturna politika

Mediji: Deo umetnika dobio novac, ostali čekaju “drugi krug”

Ivan-Milenković-Paviljon-Cvijeta-Zuzorić-ulje-na-platnu-100x150cm-2019.1.jpg
Ivan Milenković, Paviljon Cvijeta Zuzorić, ulje na platnu, 2019.

MediaSfera

 

 

Zbog vanrednih mera koje je vlada Srbije uvela 15. marta radi suzbijanja epidemije korona virusa, prestale su da rade ustanove kulture. Pozorišne predstave i posete muzejima prenele na internet. Samim tim i 2.373 umetnika, koji nisu stalno zaposleni, ostali bez sredstava za  život.




I dok su druge države u Evropi i regionu, svoje cenjene kulturne radnike na razne načine zaštitili (prva među njima bila je Nemačka koja je izdvojila čak 50 milijardi za pomoći umetnicima), apeli umetničkih udruženja u Srbiji ostali su bez odgovora.

Situacija nije promenjena ni nedavnim rebalansom budžeta.

Uredba o rebalansu kojom je predviđena ekonomska pomoć u iznosu od 5,1 milijarde evra u cilju saniranja posledica epidemije koronavirusa, ne samo da nije obuhvatila sektor umetnosti, već je i prethodna izdavanja za kulturu umanjio za 2,7 milijardi dinara.

Novac za 309 umetnika

Međutim, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio je da će 309  umetnika koji su angažovani po ugovorima u 17 ustanova kulture Grada Beograda, a nisu zaposleni za stalno, primiti po 30.000 dinara za mart, april i maj.

Kako prenosi portal Nova, umetnici bi danas trebalo da dobiju pomoć za mart, a za april i maj kasnije. Novac za uplatu pomoći biće obezbeđen iz sume predviđene za ovogodišnje gradske konkurse iz oblasti kulture, koji sada, kako je istakao, “ne mogu da se realizuju zbog vanrednog stanja, te je odlučeno da bude uplaćen direktno umetnicima”.

Koliko je situacija ozbiljna govori i to da su pojedini upravnici pozorišta ili kolege izdvajaju novac iz sopstvenih prihoda za svoje nezaposlene kolege.

-U okolnostima vanrednog stanja nije raskinut ugovor ni sa jednim honorarnim saradnikom – poručuju iz Narodnog pozorišta. Nacionalni teatar će podržati i Fond solidarnosti Udruženja dramskih umetnika Srbije tako što će oformiti humanitarnu podršku “Solidarnost” za pomoć samostalnim umetnicima UDUS-a, Udruženja muzičkih umetnika Srbije i Udruženja baletskih umetnika Srbije. Sva prikupljena sredstva Narodno pozorište će predati udruženjima.

Peticija samostalnih umetnika

Sa ciljem da predoče probleme kolega, grupa stvaralaca pokrenula je peticiju “Stop zanemarivanju samostalnih umetnika i radnika u kulturi”.

Kultura i kreativne industrije su vrlo snažno pogođene situacijom sa COVID-19 pandemijom i prema procenama stručnjaka oporavljaće se godinama, a najranije do kraja 2021. godine. Imajući u vidu da kreativne industrije čine 7,1% domaćeg BDP-a, da je BDV ovog sektora porasla za 16,4% kao i da zapošljavaju više od 100.000 radnika u 30.000 registrovanih preduzeća od Vlade Republike Srbije, umetnici od svih nadležnih organa traže da budu priznati, da se napravi krizni fond za njih i razvije strategija za ubuduće, piše Noizz.

Pored toga slobodni umetnici zahtevaju da se započne izrada nacionalne strategije za rešavanje položaja samostalnih umetnika i muzičara u Republici Srbiji.

Ovaj apel su između ostalih podržali: Arsenal fest, Long Play, Kombank Dvorana, većina bioskopa, Kišobran…

Čekaju drugi krug

Ministarstvo kulture i informisanja zauzelo je u svom saopštenju stav da samostalni umetnici, kao i svi drugi građani u različitim društvenim oblastima koji nisu bili u mogućnosti da obavljaju svoje poslove, treba da budu obuhvaćeni merama državne pomoći. To što u prvom paketu mera nisu bili uključeni, veruju u ministarstvu, ne znači da će tako ostati i u budućnosti, pišu Večenje Novosti.

– Ministarstvo kulture i informisanja dobilo je od Vlade RS uveravanja da će pomoć za samostalne umetnike svakako biti tema kada u narednoj fazi budu razmatrane sektorske mere podrške – piše u saopšenju, uz napomenu da će se Ministarstvo potruditi da samostalci ne budu zaobiđeni po pitanju pomoći.

Pismom javnosti obratila se i predsednica UO ULUPUDUS Lidija Jovanović, koja je sa kolegama iz ostalih reprezentativnih udruženja učestvovala u formulisanju predloga da se pomoć države odnosi i na samoostalne umetnike, koji je iz Ministarstva kulture bio upućen Ministarstvu finansija.

– Slobodnih umetnika u Srbiji ima 2.373, da ne govorimo o onima koji nemaju ovaj status jer posluju preko sopstvenih agencija u kojima su jedini zaposleni i plaćaju dažbine državi kada imaju konkretan angažman, ali i u mesecima, kojih može biti mnogo više, kada ugovorenog posla nema – ističe se u pismu. – Ipak, sve te hiljade ljudi Ministarstvo finansija je uspelo da prenebregne i da ih u paketu mera ne pomene čak ni kao opciju za razmatranje.

Nagomilani problemi

-Jednokratna  pomoć u iznosu od 90.000 dinara neće bitnije popraviti i omogućiti uslove za normalan rad i dostojanstven život umetničkih profesija – smatra slikar Miroljub Filipović Filimir. – Poznato je odavno da su samostalni umetnici u najgorem, gotovo ponižavajućem statusu. Nepostojanje tržišta, loša kulturna politika, koja na pravi način ne stimuliše produkciju i prodaju umetničnih dela, dovela je likovne umetnike bukvalno do prosjačkog štapa… Ministarstvo kulture i Vlada Srbije moraju konačno ozbiljno da počnu da rešavaju nagomilane probleme koji onemogućavaju razvoj likovnog života.

Nije dovoljno da imamo Ministarstvo kulture

-Naravno da se plašim, kao što se plašite i vi, i svaki čovek koji ima kulturne potrebe, samo što je ovaj naš strah u stvari endemski. Zato što je kultura ovde stalno na nekoj nesigurnoj podlozi. Možda je samo u Vojvodini kultura bar donekle zauzela neko važnije mesto u građanskom identitetu, a teško da se to može reći za celu zemlju.

Nije dovoljno da imamo Ministarstvo kulture, pa da smatramo da njegov resor ima značajan udeo u intenzitetu sveukupnog života u zemlji. Malo imamo heroja kulture, a nijedan umetnički događaj, nijedno ime istaknutog umetnika, nije obeleženo crvenim slovom u našem civilnom kalendaru.

Nije kultura ovde nikad do kraja osvojila ni pravo mesto ni nezavisnost barem u osnovnim profesionalnim kriterijumima. Po njoj vršljaju različiti interesi, ne uvek kulturni, i merila, ne uvek kvalitetna. Zato strah od toga ne prolazi, kaže Vidia Ognjenović, predsednica srpskog PEN centra za Danas.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .