MediaSfera
Sreda 20h, subota 16.35h
Tv Studio B
Autorka: Smiljana Popov
Foto: Brankica Vujadinov
Da li znate da je prva berbernica u Beogradu otvorena u oslobođenoj Srbiji, posle Drugog srpskog ustanka, daleke1819. godine? „Krivac“ je bio pisar i učesnik Prvog srpskog ustanka, erudita i poliglota, Nićifor Ninković, jedna od najneobičnih pojava srpske književnosti 19. veka. Naime, mlađani, školovani lični brica i lekar Miloša Obrenovića, umeo je osionom knjazu u brk da skreše koliko se duboko ne slaže sa njegovim despotskim vladanjem.
A da li ste znali da je kod starih Grka brada bila personifikacija filozofa, tj. mudrosti, a ćosavi i ćelavi su se teže ženili jer je dlakavost bila atribut muškosti (dlake na grudima još pre 2500 godina zvale su se ljubavni tepih)? Spartanci su kukavice u ratu kažnjavali javnim brijanjem brade, baš kao i preljubnike u Indiji. U Dušanovom zakoniku iz 1349. car je kao kaznu za neposlušne predviđao osmuđivanje, što pokazuje da je nasilno skrnavljenje brade bila velika kazna u čitavoj vizantijskoj tradiciji.
Tako npr. u srednjem veku, ako hoćete da uvredite muškarca – dodirnete mu bradu. A zanimljivo je da se pravoslavna i katolička crkva ni oko brada nisu složile. U Vizantiji su brade nosili vladari, plemstvo, sveštenici obavezno, dok je rimska katolička crkva od 11.veka uz celibat zapovedila brijanje što je govorilo o suštinskoj nevinosti. Na istoku se pak na bezbrade gledalo kao na preterano feminizirane. A kad se Petar Veliki vratio sa Zapada u Rusiju, naredio je svim podanicima da se obriju, uprkos protivljenju crkve. Kako Rusu to nije bilo milo, uveo je porez na brade od 100 rubalja godišnje, pa ko voli nek izvoli. U nas je pak vladala mantra da se bez brkova ne ide u rat.
Dlakava istorija muškog lica
Zamislite Hitlera, Salvadora Dalija, Čaplinovog Šarloa, Ničea, Klerka Gebla bez brkova… Nemoguće, je l’ da? Nekad čak države od svojih građana zahtevaju puštanje brkova. Tako u Indiji, gde inače stanuje najviše brkajlija na svetu, ali i najduži brkovi od 411 cm koji su ušli u Ginisovu knjigu rekorda, milicija trenira strogoću obaveznim brkovima.
I zaista kuda god da sam na Istok putovala, beduini, vojnici, prodavci – bez brkova, nisu muškarci, po sopstvenom svetonazoru. S druge strane, brade Marksa i Engelsa, pa čak i Lenjina, bile su vid prkošenja nekim standardima, poput šešira širokog oboda koji je bio znak prepoznavanja socijalista. Ipak, s obzirom da su brade postale zaštitni znak ravnogorskog pokreta, posle drugog svetskog rata nositi bradu u Beogradu bilo je ravno provokaciji.
Praistorija, istorija i fenomenologija brada i brkova užasno je zabavna, a kako sa ublažavanjem mera u Srbiji ponovo rade frizerski saloni i berbernice, „Beograd za početnike“ razotkriva dlakavu istoriju i praistoriju muškog lica, ali i kako je nekad mirisao Beograd u poslednjoj fabrici mirisa kod najstarijeg parfemdžije u gradu.
Dodaj komentar