Istorija

Pre 40 godina, na današnji dan, umro Josip Broz Tito

MediaSfera

 

 

Foto: Muzej Jugoslavije

 

 

Na današnji dan pre 40 godina, u Ljubljani je, nakon duge bolesti i nekoliko dana pre 88. rođendana umro Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ i Saveza komunista.




Te nedelje jugoslavenske novine su izašle sa naslovima da je Tito u kritičnom stanju, a onda je uveče stigla vest da je umro.

“Umro je drug Tito. To su večeras saopštili Centralni komiteta Saveza komunista Jugoslavije i Presedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Uskoro ćemo emitovati izveštaj sa sednice Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije”, glasio je tekst koji je nešto pre 19 časova pročitao spiker TV Beograda Miodrag Zdravković, koji je za taj zadatak bio određen još u februaru.

Četiri meseca lečenja

Povodom 40. godišnjice Titove smrti, Frans Pres se prisetio izveštavanja o njegovoj smrti nakon gotovo četiri meseca lečenja u  Ljubljani, tugovanja u državi i sahrani u Kući cveća na Dedinju, u Beogradu.

Kada mu se život ugasio, Tito nije težio više od 40-ak kilograma.

Tito je u januaru hospitalizovan zbog problema s cirkulacijom povezanom s dijabetesom, amputirana mu je leva noga, a usledile su brojne komplikacije: zatajenje bubrega, uzastopne upale pluća, unutrašnje krvarenje, sepsa, oštećenje jetre i na kraju stanje kome.

Sedam dana žalosti

Državna televizija počela je emitovati program u kojem se slavio bivši vođa otpora jugoslavenskih partizana u Drugom svetskom ratu i tvorac narodne republike 1945.

Nakon njegove smrti proglašeno je sedam dana žalosti sa televizijskim i radijskim programima posvećenim njegovom veličanju, simfonijama i revolucionarnim pesmama.

U ponedeljak 5. maja iz Ljubljane je prema Beogradu krenuo Plavi voz sa Brozovim posmrtnim ostacima koji je zastajao putem kako mu bi građani odali počast. U vozu su bili i njegovi sinovi Žarko i Mišo.

Na zagrebačkom Glavnom kolodvoru, u Titovoj rodnoj Hrvatskoj, voz su dočekale stotine hiljada ljudi. Građani širom Jugoslavije su na vest o smrti izašli na ulice, često u suzama, i kleli se “da nikada neće skrenuti sa njegovog puta”.

U Beogradu su u izlozima radnji izloženi njegovi portreti sa crnim florom i slogani u njegovu slavu: “Tito, tvoje ime je sloboda”.

Nekoliko sati pre dolaska Plavog voza u Beograd, masa ljudi se po kiši uputila pred zgradu Savezne skuštine gde mu je staro i mlado danonoćno, čekajući  satima u redu, odavalo počast do 8. maja, pre nego mu je kovčeg prekriven jugoslavenskom zastavom sa crvenom zvezdom, prenosi Hina.

Prekinuta utakmica u Splitu

Jedna od najupečatljivijih scena na vest o smrti  Josipa Broza Tita dogodila se u Splitu.

U trenutku objave Titove smrti na stadionu „Poljud” igrao se 43 minut fudbalske utakmice između „Hajduka” i „Crvene zvezde”, koja je vodila 1:0.

Tačno u 19.12 časova na teren je ušao jedan čovek i dao znak sudiji Nusrefu Muharemagiću da prekine utakmicu. Nakon toga igrači su se okupili oko sudije na sredini terena, a oko 50.000 gledalaca na tribinama je ostalo u šoku. Iznenađenoj publici i igračima se preko razglasa obratio predsednik „Hajduka” i predsednik Izvršnog veća (gradonačelnik) Splita Ante Skataretiko koji je saopštio vest o smrti predsednika Tita i pozvao sve prisutne da mu minutom ćutanja odaju počast.

Odmah nakon toga, publika na tribinama i igrači na terenu su otpevali pesmu „Druže Tito mi ti se kunemo” i himnu „Hej Sloveni”, nakon čega su se u tišini razišli kućama.

Ljubitelj cigara i raskoši

Tito je rođen u Kumrovcu, u Zagorju, u mešovitoj hrvatsko-slovenačkoj porodici, maja 1892. godine. Tokom njegovog života kao datum rođenja obeležavan je 25. maj, i to kao Dan mladosti.

Na čelu Jugoslavije nalazio se punih 35 godina.

Josip Broz Tito bio je vođa jugoslovenskih partizana u Drugom svetskom ratu i lider Komunističke partije Jugoslavije. Na čelu Jugoslavije bio je od 1945. do smrti 4. maja 1980. Izveo je zemlju iz sovjetskog bloka i bio jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

Bio je i ljubitelj cigara i raskošnih, sjajnih ili pak potpuno belih uniformi, koji je na Brionima ili na jahti u Jadranskom moru dočekivao brojne svetske lidere i holivudske zvezde.

Bez magnetizma i autoritarnog vođstva maršala Tita, mozaik naroda i vera od kojih se sastojala Jugoslavija nije opstao, deceniju posle njegove smrti ona je eksplodirala u seriji ratova u kojima je život izgubilo 130.000 ljudi, navodi Frans pres.

Osvrćući se na Tita kao ličnost agencija navodi da je on bio bonvivan koji je voleo ekstravagantne proslave, kubanske cigare i luksuzne jahte, da je privlačio u Jugoslaviju velika imena njegovog vremena uključujući i iz sveta šoubiznisa.

Dozvoljavao je, kako se navodi, umetničke i kulturne slobode koje nisu bile poznate kod nekih komunističkih diktatora, Jugosloveni su slobodno mogli da prelaze granice. Ta sloboda, međutim nije se protezala i na pravo na kritiku.

Slika Tita, optuženog da gaji kult ličnosti bila je sveprisutna. U svakoj od šest republika i dve pokrajine jedno mesto je dobilo ime po njemu. Od njegove smrti stotine ulica i mesta su preimenovani, dok su spomenici u njegovu čast uništeni, navodi Frans pres.

Sahrana u Kući cveća

Njegovoj sahrani prisustvovalo je više od 200 delegacija iz celog sveta, predsednika, premijera, kraljeva i vladara i lidera stranaka iz 107 zemalja. Među njima su bili i Indira Gandi, Margaret Tačer, Leonid Brežnjev i mnogi drugi.

Tito je sahranjen uz taktove Internacionale i jugoslovenske himne, a u gradovima i lukama širom države odjekivale su sirene.

Sahranjen je 8. maja 1980. godine u Beogradu, po sopstvenoj želji u zimskoj bašti svoje rezidencije na Dedinju, koja je nakon toga nazvana “Kuća cveća“.Titova sahrana je direktno prenošena preko televizije u Jugoslaviji i još 16 zemalja sveta, a u nekoliko zemalja je naknadno emitovan ceo snimak ili važniji delovi sahrane, zbog čega je prema podacima Evrovizije proglašena za drugi najgledaniji događaj u 20. veku, odmah posle sletanja Misije “Apolo 11” na Mesec, jula 1969. godine.

Titov grob se nalazi u sastavu Muzeja Jugoslavije i od sahrane do danas ga je posetilo preko 18 milona ljudi.




Kategorije