MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević – Jočić
Foto: Pixabay
Poslednjih godina u modi je krupan nakit inspirisan dalekim kulturama, drevnim civilizacijma, etno motivima domorodačkih i indijanskih plemena.
Gde prestaje estetska granica nakita, kada njegov dizajn prestaje da bude samo komad nakita i počinje da dobija simboliku. Za vernika krst oko vrata ne predstavlja samo komad nakita, i duboko sam ubeđena da oni koji ga nose znaju zašto to čine.
Danas zanemarijemo poruku talismana i amuleta, posmatrajući ih samo kao lep i interesantan komad nakita koji će osvežiti letnju garderobu. Ono o čemu se malo vodi računa jeste njihova simbolika.
U dizajnu nakita ništa nije slučajno. Uostalom nakit se i jeste razvijo iz talismana i amuleta koje su pravili još pećinski ljudi i kada su mu pripisivane moći zaštite.
Jezik simbola
Ljudi su oduvek prikupljali predmete koji su im se činili jedinstvenim i neobičnim. Talismani i amuleti mogu biti raznih oblika, ali su najčešće u formi privezaka. Oni takođe mogu biti i od različitih materijala, u zavisnosti od toga kakvoj moći koji materijal doprinosi, a i boja igra jako važnu ulogu. Ali, talismani i amajlijei mogu biti i detelina sa četiri lista, deo neke životinje, verske ikone nekada u vlasništvu predaka i mnogo štošta drugog.
Tačnije, talismani i amuleti mogu biti bilo koji predmeti za koje smatrate da vas čuvaju i donose vam sreću u svakom smislu pri njihovom nošenju. Amajliji je osnovna namena, odbrana i zastita od magije ili magijskog uticaja, a talismanu izazivanje, podsticanje i ostvarivanje potreba, želja i ciljeva.
Sve je počelo kad i ratovanje, jer ratnici su ti koji su u borbu počeli da nose drage predmete. Kada mu preti smrt, svakom pojedincu je u prirodi da traži sredstvo za jačanje unutrašnje energije kako bi se borio protiv straha. Tokom istorije, nakit je u mnogim kulturama korišćen u različite svrhe. Dok danas ima primarno estetsku ulogu, neki narodi njime označavaju plemenske afinitete, bračno stanje, status u društvu, a interesantno je da je nakit zapravo i jedan od važnih obeležja verske pripadnosti u nekim zemljama.
Tako su, na primer, krst u obliku „crux ansate” (ankha) nosili egipatski sveštenici i faraoni u znak vlasti koju su imali kao sveštenici boga Sunca, a zvali su ga „znak života”.
Drevno nasleđe
Uobičajeni simboli među egipatskim verskim nakitom su buba, lotos, zmija, soko i oko. Skarabej (buba) je simbol sreće i vaskrsenja, dok je oko Horusa simbol zdravlja. Simbol vremena koji Egipćani nazivaju „ank” označava večni život. Egipatski verski nakit je ekstravagantan, sastoji se od zlata i poludragog kamenja, a podjednako važan i nošen i kod muškaraca i kod žena.
Sa dolaskom rimskog doba, egipatski verski nakit počinje da se izrađuje od jeftinijih materijala, a koristi i mnogo hrišćanskih simbola. Kada je islam stigao u Egipat, ljudima je bilo zabranjeno da nose zlatan nakit. U Egiptu, verski nakit se još uvek nosi među stanovnicima, ali je ipak izgubio izvesnu dozu ekstravagancije.
Neobična je, ali i neosporna činjenica da se krst koristio kao sveti simbol davno pre Hristovog rođenja.
Kao znamenje krst se prvi put pojavljuje na “labarumu”, zastavi Rimskog cara Konstantina početkom 4. veka naše ere. Pojavljuje se u raznim bojama i varijantama sa ukrasnim figurama među kracima krsta, a srpska ocila i ognjila sličniji su ćiričnom slovu S.
I sam krst koji nose hrišćani nema isti oblik u svim konfesijama, pa tako razlikujemo više vrsta krstova, jedan od njih je i Andrejin krst nazvan po sv. apostolu Andreju koji ima oblik slova X. Prema hrišćanskom predanju na upravo na takvom krstu je raspet sveti apostol Andrej prvozvani. Postoji jos puno vrsta, kao npr. pravoslavni, papski, ruski, grčki, golgota, malteški, obrnuti, latinski, templarski, jerusalimski, keltski…
Najpoznatiji talismani i amuleti
Krst – mesto porekla: Bliski Istok; dugo pre nego što su hrišćani usvojili ovaj simbol, krst je bio simbol plodnosti. Hrišćanska verzija krsta nastupa oko 4. veka nove ere, a odnedavno se nosi ne samo kao obeležje pripadnosti hrišćanskoj veri, već često i samo kao modni detalj.
Fatimina ruka – mesto porekla: islam; simbol ruke okrenute na dole potiče iz priče o Fatimi, kćerki proroka Muhameda, koja je usred kuvanja, spalila svoju ruku ugledavši svog muža kako kući dolazi sa ljubavnicom. Budući da Fatima nije vikala, njena ruka je simbol strpljenja i lojalnosti.
Srce –iako su brojne spekulacije o tome koja kultura je prva počela da koristi srce kao amajliju, ono je danas univerzalno prihvaćeno kao simbol ljubavi i dubokih emocija.
Skarabej – mesto porekla: drevni Egipat; skarabej simbolizuje besmrtnost i obnovu u svakom smislu, a naročito duhovnom. Drevni Egipćani nosili su skarabej kao zaštitu od smrti, a mrtvima su ga stavljali na grudi kako bi osigurali vaskrsenje pokojnika u život nakon smrti.
Davidova zvezda (Solomonov pečat) – mesto porekla: Bliski Istok; šestougaona zvezda koja se lako prepozna kao simbol Judeje bila je, zapravo, korišćena u mnogim različitim religijama, kao što su hinduizam, islam i hrišćanstvo prikazuje stvaranje sveta. Kombinacija je dva trougla – muškog i ženskog kao vatre i vode. Simbolizuje jedinstvo duha i materije, aktivnog i pasivnog principa, ritam njihove dinamike, zakon evolucije i involucije.Kabalisti ga smatraju simbolom zaštite od zla, a prihvaćen je i kao simbol jevrejskog identiteta.
Dodaj komentar