Medijske inicijative

EWB: Kina, EU, Rusija, ko je i koliko pomogao Srbiji tokom pandemije

mediasfera-korona-virus-pomoc-srbiji.jpg

MediaSfera

 

Foto: Ministarstvo odbrane

 

 

Dopremanje humanitarne pomoći ne bi trebalo da bude takmičenje, ali ono se, u slučaju Srbije, od prvog dana tako tretira, pa je prvi avion pomoći iz Kine stigao 21. marta, pet dana kasnije sleće prva tura pomoći čiji je transport finansirala Evropska unija, dok se Rusija “uključila u igru” 3. aprila, prenosi portal “Eurepean Western Balkans (EWB)”.




Vrednost pomoći EU je 15 miliona evra za hitne potrebe i 78,4 miliona evra za potrebe društveno-ekonomskog oporavka, a radi se o prenameni sredstva iz Instrumenata za pretpristupnu pomoć koje Srbije, navodi se u tekstu portala EWB.

U okviru 15 miliona evra koje je EU prenamenila za Srbiju spadaju 7,5 miliona odobrenih 20. marta i 4,9 miliona odobrenih 3. aprila – od prvog iznosa je finansirano 15 kargo letova preko Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, a drugi je potrošen na opremu, uključujući 100 trijažnih kontejnera, 50 respiratora i 25 uređaja za ventilaciju, u saradnji sa Kancelarijom Ujedinjenih nacija za projektne usluge, koja je potvrdile podatke za “EWB”.

Kineska pomoć

Da li kineska pomoć iznosi više od ove sume – to je sasvim moguće, ali trenutno se ne može izračunati, jer ni u jednom saopštenju o dolasku opreme iz ove zemlje nije pomenuta ni njena precizna vrednost, niti količina. Nije u potpunosti jasno koji deo opreme iz Kine je humanitarna pomoć, a koji deo je Srbija platila iz svog budžeta, prenosi “EWB”, a u saopštenjima Vlade Srbije navodi se ukupno oko osam miliona maski iz Kine, što je deset puta veći iznos od broja koji je kupljen novcem EU.

Portal ukazuje da se za 1,2 miliona maski iz Kine zna da ih je Srbija kupila, dok se za ostatak ovo ne precizira. Dodatno se, na primer, pominje da je Srbija od Kine dobila na poklon dve laboratorije, ali da je kupila 90.000 testova i dve mašine za pravljenje maski. Kada je reč o Rusiji, postoji još manje podataka na zvaničnim sajtovima Vlade Srbije, ali se pominju donacije Srpsko-ruskog humanitarnog centra – 3.000 maski i mantila, 600 vizira, 200 zaštitnih naočara, dok se preciznije informacije o ruskoj pomoći povezuju sa dezinfekcijom objekata koji su izvršili ruski stručnjaci.

Precizne cifre tajna

Prema izjavi ambasadora Aleksandra Bocana-Harčenka, do 22. aprila je dezinfikovano 88 objekata u 15 gradova u Srbiji. Treba imati u vidu da su i Rusija, a posebno Kina, u Srbiju poslali svoje ekspertske timove, dok ova vrsta pomoći za sada nije stigla iz zemalja EU. Prema mišljenju direktora istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) Igora Novakovića, precizne cifre kineske pomoći neće ni biti dostupne javnosti, osim ako se ta tema ne pokrene u medijima.

“Upravo kao što smo dobili pomoć iz Rusije tek nakon članaka u medijima koji su se pitali kako Rusija do sada nije pomogla. Međutim, ne umanjujući značaj ni kineske ni ruske pomoći, smatram da je pored toga bio značajan efekat u medijima”, rekao je Novaković za “EWB”.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak ocenio je da odgovornost za komunikaciju, u kojoj građani imaju utisak da su Kinezi i Rusi braća, a EU se pominje kad mora, nalazi u Vladi Srbije koja ostavlja utisak “da nas neko tera da uđemo u EU protiv naše volje” S druge strane, EU ima svoju dozu krivice, jer ona nema kampanju sopstvene promocije, napominje Međak.

Izvor: N1




Kategorije