MediaSfera
Foto: Aleksandar Jočić
Zgrade se – kao i ljudi – rađaju, žive i umiru, ali je njihov vek mnogo duži – neke traju stotinama, pa i hiljadama godina. Građevina na Avali je, ipak, nešto drugo. Ona je feniks. Odživela je svoj vek, bila je srušena, a onda je dobila novi život.
Simbol grada srušen je, sa nekoliko projektila, 37. dana od početka NATO agresije na bivšu SR Jugoslaviju, u proleće 1999. godine.
Objekat impozantnih dimenzija i arhitektonske vrednosti, čija je visina bila 204 metra, čim je izgrađen postao je jedan od prepoznatljivih simbola Beograda.
Simbol Beograda
Gradnja Avalskog tornja, na osnovu projekta arhitekata Uglješe Bogunovića i Slobodana Janjića, započela je 1961. godine, a završena je 1964. Za posetioce je otvoren 1965. godine.
Uklanjanje ostataka srušenog tornja obavljeno je sredinom 2005. godine, a gradnja je počela desetak meseci kasnije. Antenski stub tornja je četvorougaoni, visine oko 68 metara i težine 68 tona. Jedini toranj na svetu, koji je za presek imao jednakostranični trougao kao simbol srpskog tronošca za sedenje.
Obnovljeni toranj koji je, kao replika starog, izgrađen na istom mestu, predat je u upotrebu 21. aprila 2010. godine. Novi Avalski toranj je visok 204,5 metara i najviša je građevina na Balkanu.
Na 120. metru se nalazi restoran površine 100 metara kvadratnih, a posetioce do vidikovca, koji se nalazi na 124. metru visine, prevoze dva lifta brzinom od tri metra u sekundi.
Smešten u okruženju zaštićenog prirodnog dobra najsevernije šumadijske planine, na koti 439 metara, Avalski toranj je godinama predstavljao jedinstveno građevinsko čudo arhitekata Uglješe Bogunovića, Slobodana Janjića i konstruktora, akademika Milana Krstića.
Jedinstvena građevina
Ovaj radio-difuzni, telekomunikacioni i turistički objekat, koji je Asocijacija tornjeva u Parizu proglasila najlepšim tornjem na svetu, bio je jedina građevina ovog tipa koja je u preseku imala ravnostrani trougao. Stručnjaci su se godinama divili vrednosti koncepta i konstrukcije, lepoti kompozicije, osećanju novog, smelog, jakog, a brojni posetioci uživali su u pogledu koji se otvarao sa vidikovca ka prostranstvima panonske ravnice i talasastim pobrđima Šumadije.
U ovu strukturu, najvišu na Balkanu do 1999. godine, građenu od 1961. do 1965, na tlu ispod koga su spletovi podzemnih hodnika i napuštena rudarska okna stara 2.000 godina, ugrađeno je više od 4.000 tona armiranog betona.
Zanimljivo je da toranj na Avali nije građen onako kako su se u to vreme gradile zgrade ovog tipa u svetu. One su bile fundirane duboko u zemlji, a ova je fundirana svega 1,4 metra na steni avalskog platoa. Zgrade u svetu su građene sa kružnom osnovom, a ova je oslonjena na tripod, i sa jedne male, trokrake tačke oslonca krenula je u visinu ‒ do svoja 202 metra. Armiranobetonski deo bio je visok 136, a čelični preko šezdeset metara. Toranj se sastojao od tri noge, stabla – koje je počinjalo na sedamnaest metara od zemlje, i sedmospratne gondole na vrhu.
Savremeni komunikacioni obelisk
Posebno značajan i složen deo posla bilo je postavljanje antene teške oko 25 tona. Ovaj UKT i RTV toranj omogućavao je emitovanje radio-programa na ultrakratkim talasima i televizijskog programa koji se kod nas pojavio krajem pedesetih godina prošlog veka. Kada je početkom sedamdesetih uveden i drugi TV program, montiran je UHF antenski sistem visine 16 metara, čime je obezbeđeno pokrivanje programom Beograda i šire okoline u krugu od oko 100 kilometara.
Istovremeno, toranj je dugo služio i kao ozbiljno, veliko telekomunikaciono čvorište prema Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji, ali i republikama nekadašnje Jugoslavije. Avalski toranj je bio savremeni komunikacioni obelisk.
Sudbonosna noć
Prvi život Avalskog tornja okončan je u noći između 29. i 30. aprila 1999. NATO bombardovanje u 22.40 sravnilo ga je sa zemljom. Posebno je zanimljivo da je u poređenju sa drugim tornjevima u svetu ova građevina je bila svojevrsni fenomen. Avalski toranj je imao izuzetno visok nivo oslonca i težište, tako da je njegovo rušenje predstavljalo posebnu operaciju. Činjenica da je bilo potrebno projektovati specijalnu bombu za rušenje Tornja potvrda je izuzetnosti inženjerskog dela urađenog na jasan konstruktivan način. Za anale ostaje i podatak da je Avalski toranj, posle Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, druga po veličini ikada srušena zgrada na svetu.
Drugi život
Tokom proleća 2005. godine raščišćavane su hiljade tona betona i ostataka gvožđa, a više od 50 stručnjaka iz različitih oblasti učestvovalo je u realizaciji glavnog projekta obnove Tornja koji sadrži više od 70 svezaka. Izvršena su geodetska snimanja, inženjersko-geološka i geotehnička istraživanja, dati uslovi fundiranja i predviđene mere konsolidacije terena u zoni budućih temelja.
Da bi se, na zahtev investitora, u potpunosti zadržao prethodni vizuelni identitet objekta, radilo se u izuzetno otežanim uslovima. Magla i vetar, koji je često dostizao 100 kilometara na sat, ugrožavali su bezbednost ljudi koji su izvodili radove na visinama iznad 100 metara. Zabeleženo je da je u jednom periodu vetar čak 98 dana duvao preko granice dozvoljene za izvođenje radova!
U svom drugom životu Avalski toranj je zadržao samo staru geometriju ‒ sve ostalo je potpuno drugačije. Urađena je nova statika tornja, izmenjena je dubina fundiranja, povećane su marke betona i preseci armature. Čelično stepenište u stablu prethodnog tornja zamenjeno je betonskim, što je doprinelo dodatnoj krutosti konstrukcije.
Tokom izgradnje, stručnjaci su isticali veoma komplikovanu geometriju objekta i zahtevne zadatke. Za njih je veliki problem predstavljala i demontaža oplate na 99. metru, gde se nalazila prva platforma, teška šest tona, dok je sam kran nosio šest tona!
Graditelji su posebnu pažnju posvetili protivpožarnoj zaštiti ‒ korišćeni su materijali koji prilikom sagorevanja ne ispuštaju otrovne materije. Ukoliko bi došlo do požara, za evakuaciju bi, kako je predviđeno, bilo dovoljno devet minuta.
Kontrola ulaza u svakom trenutku omogućava uvid u broj posetilaca u građevini višoj od 204 metra, projektovanoj tako da može da izdrži najjače zemljotrese. Na pitanje kako toranj reaguje na nepovoljne vremenske uslove, stručnjaci odgovaraju preciznim proračunima o oscilovanju konstrukcije – predviđeno je da vrh antene osciluje iz svoje osovine čak dva metra.
Beogradski feniks
Ni početkom 21. veka Avalski toranj nije izgubio svoj prvobitni značaj ‒ digitalno emitovanje programa vrhunskog kvaliteta i najrazličitijih sadržaja ne bi bilo moguće bez objekata gabarita ovakve građevine. Zbog toga su na čeličnom nosaču antena visine 60 metara montirani antenski sistemi za televiziju i radio.
Pored sala i terasa specijalno projektovanih za antenske, radio-televizijske i PTT uređaje, toranj na koti 120 metara ima kafe-bar, a na 123. metru terasu ‒ vidikovac, do kojih posetioce dovoze dva lifta, za 40 sekundi.
U arhitektonskom smislu, Avalski toranj je od sličnih uzora u svetu mnogo interesantniji jer je okružen šumom, ističu stručnjaci. Projektanti su ga, da ne bi bio „usađen“ među borove, digli iznad njih, čime je prizemlje tornja oslobodilo teren. Rampe, stepeništa, terase nalaze se svuda oko građevine a šuma je ostala netaknuta. Istovremeno, taj trougao izgrađen u surovom, „brutalnom“ betonu, sadrži skulpturalnost forme, predstavljajući vezu između arhitekture i skulpture.
Pored topografskog, likovnog i estetskog značenja, u Avalski toranj je ugrađen i važan deo identiteta jednog naroda. Zbog toga je, između ostalog, ova građevina simbol jednog vremena, stradanja i ponovnog rađanja, simbol trajanja.
Izvor: National geographic
Dodaj komentar