Istorija

Odnos ćerki kralja Nikole i Raspućina: Od obožavanja do mržnje

MediaSfera

 

 

Piše: Marina Bulatović

Foto: javno vlasništvo, privatna arhiva

 

 

Poznato je da su ćerke kralјa Nikole Petrovića Nјegoša, udate u Rusiji, Milica i Stana, upoznale Romanove sa Raspućinom i to u jednom teškom periodu za njih kada je otkriveno da naslednik prestola, carević Aleksej, boluje od neizlečive bolesti –  hemofilije.




 Kako moderna medicina nije mogla da pomogne bolesnom detetu, očajni roditelјi okreću se raznim „čudotvorcima i iscelitelјima“, pa su tako oberučke prihvatili tople preporuke Milice i Stane – da upoznaju Raspućina, kako bi on eventualno pomogao Alekseju. U to vreme sestre su bile potpuno opčinjene Raspućinom, baš kao i veliki deo aristokratije…

 Ali kako je došlo do toga da se vrlo brzo posle tog upoznavanja trajno prekine prijatelјstvo između carice Aleksandre i Raspućina sa jedne strane, i crnogorskih princeza sa druge, i zašto su se ti skladni odnosi pretvorili u teške svađe. Da li je tanku liniju “od lјubavi do mržnje” bilo moguće lako preći samo zbog izneverenih očekivanja. Zašto i danas u mnogim dokumentarnim filmovima Milicu i Stanu nazivaju čavkama i vranama saznaćemo od Ognjena Karanovića, istoričara i direktora Centra za društvenu stabilnost.

mediasfera-cerke-kralja-nikole-Ognjen-Karanovic_
Ognjen Karanović

Namere „crnogorskih kneginja“

 

 “Potrebno je da naglasimo da između Raspućina i Milice i Stane-Anastasije, u vremenu kada se Raspućin odomaćio u Carskom selu i uveliko bio prijatelј imperatora Nikolaja II i carice Aleksandre, prijatelјskog odnosa više nije bilo.

Velike kneginje, posebno Milica, nisu više uvažavale ovog čudnovatog čoveka, tačnije nisu ga podnosile, iz razloga što je Milica očekivala da će njegov uticaj na carsku porodicu, iskoristiti kako bi i ona sama imala neposredni i presudni uticaj na svest i volјu carice Aleksandre, a onda i na samog cara.

mediasfera-cerke-kralja-nikole-Milica-Petrovic-foto-javno-vlasnistvo2.jpg
Milica Petrović

Iz tog razloga ona je i „kumovala“ poznanstvu između carskog para i Raspućina. Međutim, Raspućin je odlično razumeo namere „crnogorskih kneginja“, te je nakon približavanja carskoj porodici, velikim kneginjama Milici i Stani jednostavno okrenuo leđa” – kaže na početku razgovora naš sagovornik.

 Kada je Milica saznala da Raspućin posećuje caricu, odnosno carsku porodicu, i to bez njenog odobrenja, odnosno konsultovanja sa njom, došlo je do teške svađe između Milice i Raspućina, koja se odigrala u domu velike kneginje. Nakon tog incidenta, odnosi su potpuno zahladili, da bi posle 1907. godine sasvim prestali.

mediasfera-cerke-kralja-nikole-Stana-Anastasija-foto-javno-vlasnistvo2.jpg
Stana-Anastasija Petrović

Od obožavanja do satanizacije

 

 Kako su se Milica i Stana ponašale kada je popularnost Raspućina počela da opada i kada ga je elita koja ga je prvo obožavala, potom i satanizovala?

-Upravo je Milica bila jedna od prvih (ako ne i prva) pripadnica ruske aristokratije koja je pokrenula različite glasine, ali i priče koje su bile istinite o nedostojnom ponašanju Raspućina, te je u mnogome doprinela stvaranju izrazito loše slike o tom čudotvorcu. Upravo je ona bila jedna od onih koja je u krugovima Carskog doma, dakle među rođacima carske porodice, širila sumorne priče o užasnom karakteru i ponašanju Raspućina.

mediasfera-cerke-kralja-nikole-Raspucin-javno-vlasnistvo-jpg
Raspućin

Jednostavno, bila je besna na njega iz razloga što nije postao marioneta u njenim rukama, preko koga bi ona imala presudan uticaj u Carskom selu. Međutim, vladarski par je tada uvažavao „čudotvorne sposobnosti“ Raspućina, što je bio dovolјan razlog da Milica i Stana budu udalјene iz najužeg kruga rođaka i prijatelјa Nikija i Aliks.”

I tako, umesto privilegija u Carskom selu, crnogorske princeze stekle su naklonost

dela liberalne aristokratije i pojedinih carskih rođaka koji su bili neprijatelјi Raspućina, pri čemu su napokon stekle i jednu vrstu naklonosti kod pripadnika sanktpeterburške elite, koja im je u prethodnim godinama nedostajala, kako zbog njihovog stranog porekla, tako i zbog ličnih karaktera.

Lak plen za avanturiste

 

Raspućin je ubijen u decembru 1916. a njegova smrt je odgovarala crnogorskim princezama jer su ga u protekloj deceniji smatrale svojim ličnim (smrtnim) neprijatelјem.

“Setimo se samo reči velikog kneza Aleksandra Mihailoviča, unuka cara Nikolaja Prvog i rođaka poslednjeg ruskog cara koji je o crnogorskim kneginjama zapisao sledeće: ‘Ove sujeverne, prostodušne, lako uzbudlјive crnogorske princeze bile su lak plen za sve vrste gostujućih avanturista…’ Reči su možda preoštre i ne pokazuju stvarni karakter crnogorskih sestara, ali autentično odražavaju odnos ruskog društva i dela elita prema njima”– naglašava istoričar Karanović.

Krajem XIX i početkom XX veka evropska elita je doživela „veliko oduševlјenje“ prema „onostranom“, natprirodnim pojavama, ezoteričnim fenomenima i okultizmu. Istočnjačka učenja i tradicije postali su vrlo popularni. Rusija se po tom pitanju nije posebno razlikovala od drugih evropskih zemalјa, a Milica i Stana su očarano prihvatile ove trendove. Bile su veoma obrazovane dame, a Stana je posebno bila oduševlјena pomenutim „istočnjačkim učenjima“ i misticizmom, pa je zbog toga potpuno ovladala farsijem.

mediasfera-cerke-kralja-nikole-raspucin-Romanovi.jpg
Romanovi

Veliko interesovanje za „onostrano“

 

Na Histori kanalu u emisijama o Raspućinu – Milicu i Stanu nazivaju “vranama“. Da li taj nadimak potiče od njihovog velikog interesovanja za „onostrano“?

“Sestre su imale razne nadimke. Premijer Vite nazivao ih je paucima, a obično, lјudi, aristokrate, posebno njihovi neprijatelјi, a njih je bilo mnogo, nazivali su ih „Crnogorka 1“ i „Crnogorka 2“ ili „čavke“ (ruski „galke“, prema nazivu ptica iz porodice vrana).”

Da podsetimo, Raspućin nije bio prvi „Božiji čovek“ koji je najednom postao prijatelј carskog para. Pre njega bilo je desetak „čudotvoraca“ koji su osvajali srca duboko religioznih lјudi, kakvi su bili i carica Aleksandra i car Nikolaj.

“Setimo se samo famoznog „doktora Filipa“, francuskog iscelitelјa, za koga se tvrdilo da je bio „ubačen na Dvor“ i to od strane barona Alfonsa Rotšilda, što svakako nikada nije bilo dokazano i takve priče ostale su u domenu glasina.  Ophrvani brigom zbog narušenog zdravlјa carevića Alekseja, prihvatali su svaku moguću pomoć, bez mnogo razmišlјanja. U tome je prednjačila carica Aleksandra jer je bilo jasno da je preko nje, gen hemofilije prenet na Alekseja” – na kraju razgovora ističe istoričar Karanović.

Tast Evrope

 

„…Ovi brakovi su učinili više za Crnu Goru, nego sva junačka dela mojih ratnika…“, kazao je jednom prilikom knjaz i kralј Crne Gore Nikola I Petrović Nјegoš. U braku sa Milenom, rođenom Vukotić, Nikola je dobio dvanaestero dece, od kojih devet ćerki i tri sina. „Tast Evrope“, kako su ga krstili njegovi savremenici, dobro je razumeo geopolitički položaj njegove malene, ali junačke zemlјe, te je politikom bračnih i rodbinskih saveza pokušao da Crnoj Gori obezbedi što je moguće bolјi poloaj u tadašnjem turbulentnom svetu.

Sklonost ka okultirzmu

 

Velika knjeginja Milica Nikolajevna Romanov, rođena Petrović Nјegoš (1866-1951), bila je drugo dete i druga ćerka, knjaza Nikole i knjeginje Milene.Nakon školovanja u Rusiji, udala se za velikog kneza Petra Nikolajeviča (1864-1931), unuka ruskog cara Nikolaja Romanova (vl. 1825-1855). Suprug njene sestre Stane, bio je istovremeno Milicin dever, Nikolaj Nikolajevič – Nikolaša. Imala je znatan uticaj na dvorski život poslednjeg ruskog cara, sve dok odnosi sa caricom Aleksandrom Fjodorovnom nisu zahladili, zbog pojave „fenomena Raspućin“. Nakon ruskih revolucija, zajedno sa porodicom našla se u izbeglištvu, gde je i umrla, 1951. godine u Aleksandriji, u Egiptu. Imala je četvoro dece – Marinu (1892-1981), Romana (1896-1978), Nadeždu (1898-1988) i Sofiju, Nadeždinu bliznakinju koja je umrla odmah po rođenju. Danas je brojno potomstvo Milicine dece. Ostala je upamćena po svojoj sklonosti prema okultizmu.

Dva braka

 

Velika kneginja Anastasija „Stana“ Nikolajevna Romanov, rođena Petrović Nјegoš (1868-1935), bila je treće dete i treća ćerka, knjaza Nikole i knjeginje Milene. Vodila je prilično buran život za ondašnje standarde evropskog plemstva, često kršeći „uvrežene“ norme socijalnih odnosa koji bi trebalo da budu „sakralni“ za aristokratski segment društva carske Rusije. Stana je imala dva braka. Od 1899. do 1906. godine bila je u braku sa knezom, kasnije vojvodom Georgijem Maksimilijanovičem Romanovskim od Lihtenberga (1852-1912), u kome je rođeno dvoje dece – sin, Sergej Georgijevič Romanovski, 8. vojvoda od Lihtenberga (1890-1974) i ćerka Elena, kasnije udata za Stefana Tiškijeviča. Stefan i Elena imali su jednu ćerku, Nataliju.

Nakon skandaloznog razvoda (njenom suprugu, a u potonjim decenijama i sinu, Sergeju, pripisivane su homoseksualne sklonosti), preudala se za velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča Romanova – Nikolašu (1856-1929), 1907. godine, unuka ruskog cara Nikolaja I Romanova (vl. 1825-1855) i starijeg brata muža Stanine sestre Milice, potonjeg komandanta ruske carske armije u Prvom svetskom ratu do 1916. godine. Umrla je u egzilu u Antibu, u Francuskoj. Danas nema njenih direktnih potomaka.

 




Kategorije