Kolumne Lepa strana sveta

Milica Cincar-Popović: Vibraciona medicina, qu’est-ce que c’est?

mediasfera-kvantna-medicina-lepa-strana-sveta-4jpg.jpg

Piše: Milica Cincar-Popović

Foto: Pixabay

 

 

 

Željko Mitrović, stalno željan pažnje, tvrdi da bi uništio “korona” virus ako bi znao njegovu frekvencu; Novak Đoković, nagnan potrebom da čini dobro za svoje sunarodnke, kupuje oscilator domaćih izumitelja inspirisan Teslinom zavojnicom, da bi opskrbio bolnice po Srbiji; i dr Nestorović takođe daje neke intervjue u kojima izgleda pominje vibracionu medicinu, mada nisam sigurna, ne mogu baš sve da stignem da pročitam.




Po društvenim mrežama, ljudi se grupišu: oni koji ismevaju Mitrovića, oni koji se dive Mitroviću, oni koji mrze Novaka, oni koji su njegovi fanovi, oni kojima je dr Nestorovića peko glave otkako se smejao “koroni”, oni koji su mu sve oprostili…

Pripadnici tih grupa, autori žučnih ili sarkastičnih komentara, uglavnom nemaju pojma u šta to veruju ili ne veruju – ali, može biti da ni oni čije su ih izjave tako uzbudile, nemaju neko veće znanje. Pre nego što vam ispričam kako je nastala vibraciona medicina i šta je to, moram nešto da napomenem: ja sam apsolutni fan Novaka i Jelene Đoković. Praktikujemo istu vrstu ishrane, isti odnos prema planeti, iste životne vrednosti, samo što oni to rade mnogo bolje nego ja i što se njihov glas dalje čuje.

Novak Đovoković je jedina ličnost ne samo iz Srbije već sa Balkana, koja sa još nekolicinom malobrojniih ali zato širom planete poznatih ekoloških delatnika upoznaje čovečanstvo sa princiipima života u kome Čovek i Univerzum nisu neprijatelji, već se međusobno podržavaju. Kao i Novak i Jelena, verujem u vibracionu medicinu. Tu ima samo jedan mali problem – vibraciona medicina je, bar za sada, daleko od svemoguće; proučavanja su još uvek pionirska i ne treba verovati svakome ko se tim terminom kiti, već samo onome čiji rad dokazuje da zna o čemu govori.

Opseg talasnih dužina

Pronalazač Rojal Rajmond Rajf, konstruktor mikroskopa koji su značajno unapredili medicinska i mikrobiološka istraživanja, došao je na ideju tridesetih godina prošlog veka, da postoji zrak, opseg talasnih dužina, koji uništava patogene organizme. Konstruisao je generator lekovitih frekvencija. U tekstovima koje je objavo u kalifornijskom časopisu o svojim istraživanjima, upozorava na plagijatore koji su se pojavili čim se čulo za njegov rad. Šta se potom odigravalo, nije sigurno.

Pouzdano se zna jedino da je Rajf uskoro ostao bez posla i da je umro osiromašen u 83. godini života. Pogiuo je dok je prelazio ulicu. Pojedini časopisi koji su se bavili alternativom, objavili su priču prema kojoj je Rajf imao 100% uspeh u lečenju kancera, zbog čega je Američka medicinska asocijacija zabranila upotrebu njegovog generatora u bolnicama, kako ne bi izgubila zaradu od skupih hemijskih terapija. Da li je ta priča tačna ne zna se, jer nije sačuvan nijedan dokument koji bi je potvrdio, ali ni opovrgao.

Lečenje frekvencijom

Nije tajna da je SSSR izdvajao za nauku, uključujući i granične oblasti, veća sredstva nego SAD. Nakon Rajfove smrti, a možda i pre nje, sovjetski naučnici su nastavili sa istraživanjima zasnovanim na premisama pronalazača iz Kalifornije. Oni su, međutim, smatrali da nije dovoljno odrediti opseg koji uništava patogene organizme, već da na svaki mikroorganizam treba delovati specifičnom frekvencom. Sećam se da je početkom osamdesetih godina dvadesetog veka moj otac, pošto je dobio gadnu upalu vilice, od nekog ruskog lekara dobio na korišćenje aparatić koji ga je, umesto antibioticima, izlečio odgovarajućom frekvencom..

Kanadski naturopata, nosilac dva doktorata – iz psihologije i iz zoologije, Hilda Reger Klark, zainteresovala se početkom osamdesetih godina prošlog veka za radove Rajmonda Rajfa i ruskih naučnika, u meri u kojoj su joj bili dostupni. Ona je verovala da su sve, ama baš sve bolesti posledica dejstva patogenih organizama, među njima i kancer. Kroz bogatu praksu koju je zasnovala na tom uverenju, osmislila je metode dijagoostikovanja i lečenja koji su sada neizostavan deo holističke medicine.

Gubljenje vremena

Verujući da je traženje posebnih frekvenci za svaki mkroorganizam gubljenje vremena, koje uz to zahteva veoma preciznu dijagnostiku kako bi urodilo plodom, Hilda je osmislila aparat koji prolazi ceo opseg frekvencija svojstvenih patogenima, a empirijski, na velikom broju pacijenata, odredila i način i dužinu upotrebe aparata koji je nazvala “caper” (zapper), što na nemačkom znači “sekač”. Princip rada je jednostavan – kada se na mikroorganizam spolja deluje frekvencijom koja mu je svojstvena, dva talasa će stupiti u rezonanciju; tako uvećana amplituda rezultujućeg talasa izazvaće raspad čestice koja ga nosi, tj. tog mikroorganizma. Kako to pod mikroskopom izgleda, možete videti ako na mreži “Jutjub” ukucate, npr: “Zapper_Clark_paramecium”.

Caper Hilde Klark imao je izvesne tehičke nedostatke zbog kojih su se njeni teži pacijenti “capovali”, tj. praktikovali i po 3 seanse. u toku dana, i to tako što u svakoj seansi 3 puta po 7 minuta drže elektrode, sa pauzama od po 15-20 minuta, tako da jedna seansa traje oko 60 min. Danas kod nas postoje usavršeni modeli kod kojih je ovaj problem rešen, a dejstvo „capovanja“ je maksimizovano.

Za razliku od “capera” kojii uništava mikroorganizme, postoje i aparati vibracione medcine koji ništa ne uištavajuu i nikoga ne seckaju, već regenerišu. Oni generišu isceljujuće polje, a inspirisani su aparatom koji je Nikoli Tesli omogućavao besprekoran imunitet.

Pa, nije “caper” magični štapić

Sad ćete se verovatno zapitati zašto ovi aparati nisu u masovnoj upotrebi. Za to ima više razloga. Pre svega, za upotrebu ovih aparata važnije je poznavanje fizike, negoo medicine. Zatim, nisu svi ljudi isti i intenzitet zračenja i dužina izlaganja ne mogu biti isti za sve pacijente. I, na kraju – sluz prigušuje talase, kako “capera”, tako i Tesline zavojnice. “Caper” će mnogo brže i efikasnije potamaniti bakteije u vašim upaljenim desniima, npr, nego one koje su se zavukle u pluća ili ceva, pa se još i umotale u sluz. Zato i ovde, kao i u svemu ostalom, vlada pravilo: blagovremeni lek je najbolji lek. Ako “caper” primenite kad osetite da vas “hvata” prehlada, verovatno se nećete ni razboleti. Ali, ako čekate da vas stignu temperatura 40 i gnoj po krajnicima… Pa, nije “caper” magični štapić.

I još nešto – “caper” ne treba kupovati najjeftiniji; koliko para, toliko i muzike. A što se tiče Teslinih aparata koje Novak Đoković želi da nabavi za naše bolnice – pretpostavljam da se radi o tim generatorma isceljujućeg polja koje sam pomenula. Ne znam jedino kako će se rešiti taj problem, što različitim ljudima pogoduju, odnosno škode, različiti inntenziteti i dužine izlaganja.

Nisam baš sigurna ni da su direktori bolnica oduševljeni ovom idejom.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Vodovodska 187 L

PTICE NA UZGLAVLJU

Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Festivala nauke

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .