Književnost Kultura

Evo koji književni klasici su nastali tokom karantina

mediasfera-knjizevna-dela-karantin.jpg

MediaSfera

 

 

Brojna knjževna  dela nastala su u vreme velikih epidemija, dok su njihovi autori  u izolaciji čekali da se ukine karantin.




Velike epidemije kuge i kolere, a potom i španske groznice desetkovale su čovečanstvo kroz istoriju. Stotine miliona ljudi podleglo je bolestima, a nebrojene stranice rukopisa su spaljivane da bi se sprečila dalja zaraza. Na snazi su i tada bile sve poznate mere borbe protiv pošasti i dopunjavale su se i menjale sa saznanjima kako se najbolje boriti protiv zaraza. Ali jedna je oduvek primenjivana: izolacija.

Zato ne čudi da su neka od najvećih dela u istoriji književnosti napisana su upravo u izolaciji, u vreme kada su njihovi autori morali da se sklone od zaraze.

Bokačo – “Dekameron”

“Dekameron” je remek delo, zbirka od 100 novela koju ne napisao italijanski autor Đovani Bokačo i verovatno najveći opust literature o pandemiji. Najverovatnije napisan između 1348 i 1353. godine, “Dekameron” su priče povezane jednom opštom koja govori o 10 mladih aristokrata koji su pobegli na seosko imanje da bi izbegli kugu (Crnu smrt) u Firenci.

Na imanju su proveli 10 dana, tako što je svaki dan svako od njih ispričao po jednu priču.Većina priča je mračna, mada su neke smešne, a teme su ili o ljubavi ili o lukavstvu i raznim neslanim šalama. Sam pisac, Đovani Bokačo, živeo je u vreme epidemija kuga u 14. veku. Poput likova u svom najpoznatijem delu, Bokačo je uspešno izbegao kugu u Firenci putujući u Napulj i druge italijanske gradove.

Vilijam Šekspir

Ceo život Vilijama Šekspira bio je pun epidemija kuge. Jedan od najistaknutijih Šekspirovih biografa Džonatan Bejt napisao je da je Šekspirovo iskustvo sa kugom jedan veliki aspekt njegovog života i rada. Zatvaranja Glouba i drugih pozorišta bila su česta između 1603. i 1613. kada je Šekspir bio na vrhuncu stvaralaštva i on je to vreme koristio za pisanje “Otela”, “Kralja Lira”, “Magbeta”, “Antonija i Kleopatre”, “Koriolana”.

Dostupna dokumenta pokazuju da je “Kralj Lir” izveden prvi put 1606. a književni istoričari izričiti su u tome da je “najmračniji” Šekspirov komad napisan ili te godine ili godinu ranije. Teorija da je, ako već nisu sva pobrojana, a ono bar tragedija “Kralj Lir” nastala u doba epidemije, podgrejana je i činjenicom da su u leto te godine zbog širenja zaraze sva londonska pozorišta bila zatvorena.

Džon Don – “Molitve u teškim časovima”

Tokom strašne epidemije tifusa u Londonu1627. godine Džona Dona (1572-1631), religiozni elizabetanski pesnik napisao je svoje najpoznatije delo “Molitve u teškim časovima”. Pesnik, i sam tesko obolevši, pod sve izvesnijom senkom smrti, vodi svoje zabeleške kao neku vrstu filozofskog i religioznog dnevnika, i to ravno dvadeset i tri dana, koliko pomenuta knjiga ima poglavlja i koliko će ga bolest držati prikovana za postelju sve dok naposletku jezičak na vagi sudbine, milošću Božijom ili hirom slučaja, ne bude pretegao na stranu života (i literature).

Iz jednog poglavlja “Molitvi u teškim časovima” Ernest Hemingvej je čuvene stihove Džona Dona iskoristio kao uvodni citat svog romana “Za kim zvona zvone”, kao univerzalni poziv na humanost i mir, glas protiv bezumlja i razaranja:

 “Nijedan čovek nije ostrvo, samo po sebi celina; 
svaki je čovek deo Kontinenta, deo Zemlje;
ako grudvu zemlje odnese more, Evrope je manje,
kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo Posed
tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka
smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni: ono zvoni
za tobom”.

Džon Milton – “Izgubljeni raj”

U vreme dok je Velika kuga harala Londonom, Džon Milton, jedan od viđenijih ljudi svog vremena, pisao je “Izgubljeni raj”. Zapravo, pošto je već bio slep, bio je prinuđen da cela poglavlja diktira članovima porodice ili prijateljima.

Ceo posao bio je znatno otežan time što su, da bi izbegli Veliku kugu, morali da se presele u provinciju, u Čalfont Sent Džajls, gde su nastala završna poglavlja briljantnog epa koji će nadahnjivati generacije romantičara, među kojima i lorda Bajrona.

Aleksandar Sergejevič Puškin

Za Aleksandra Sergejeviča Puškina vreme koje je provodio u karantinu bilo je izuzetno plodno, navode književni istoričari. Veliki ruski romantičarski pesnik je 1827. zemljacima, smešten u karantin zbog kolere, poslao i čestitku uz stihove, a tri godine kasnije, u samoizolaciji zbog iste pošasti, završio je dva poglavlja čuvenog romana u stihovima “Evgenije Onjegin”, “Male tragedije”, knjigu priča i brojne lirske pesme. Čak je meštanima svog sela održao i predavanje.

On je 1827. godine napisao:

Dozvolite mi draga braćo, sestre, sugrađani i svi zemljaci, da Vam iz karantina čestitam veliki prolećni praznik!

Sve će otići i sve će proći,
otići će sve brige i panika,
opet će putevi postati ravni
i vrtovi će opet biti puni cveća.

Pozovimo u pomoć razum,
Pobedimo bolest silom znanja,
I dane teškog ispita
preživimo kao jedna porodica!

Postaćemo čišći i mudriji
ne podlegli mraku i strahu.
Uzdignimo se duhom i postaćemo
bliži i bolji jedni prema drugima!

I neka se za prazničnim stolom
Svi opet radujemo Životu,
I neka i na ovaj dan Svevišnji
pošalje komad sreće u svaki dom!

Anton Pavlovič Čehov

Ruski pisac Anton Čehov našao je vremena za pisanje zbog čestih epidemija kolere koje su pogađale Rusiju. Između 1892. i 1899. godine Čehov je napisao neke od svojih najpoznatijih kratkih priča, uključujući “Paviljon br. 6“ i “Crni monah“. U isto vreme, Čehov je živeo u samoizloaciji na svom imanju u Melikhovu. Odatle je Čehov organizovao pomoć kako bi spasio tadašnje seljake od gladi i kolere. Takođe, nastavio je svoj dnevni posao kao lekar.

Nažalost, Čehov je morao da se prestane da se bavi medicinom 1897. godine zbog svog zdravstvenog stanja, koje mu se pogoršalo jer je bolovao od tuberkuloze. Bolest ga je ubila 1904. godine.

Gijom Apoliner – “Kaligrami”

Pandemija španske groznice izbila je u poslednjoj godini Prvog svetskog rata, a u naredne dve godine njom je zaraženo 500.000 miliona ljudi, što je činilo četvrtinu svetske populacije. Od posledica ove zaraze preminulo je, u zavisnosti od izvora, između 17 i 50 miliona ljudi, možda i više. Među žrtvama ove bolesti bio je i francuski pesnik Gijom Apoliner.

Ranjen kao vojnik na frontu šrapnelom u glavu dve godine ranije, Vilhelm Albert Vlodimjež Apolinari Kostrovicki, kako mu je glasilo puno ime, nije se ni oporavio od te povrede, a zaražen je španskim gripom. Još na frontu i potom u bolnici pisao je pisma i pesme posvećene Lujzi de Kolinjii Šatijom (objavljeno tek 1949. kao “Pisma za Lu”) i svoje čuvene “Kaligrame”. “Kaligrami” su takođe objavljeni posthumno, 1918. godine, malo nakon smrti njihovog tvorca.

Tomas Man – “Čarobni breg”

Smatran za jedno od najboljih dela u čitavoj nemačkoj literaturi, “Čarobni breg” Tomasa Mana prvi put je objavljen 1924. godine. Ovaj veliki društveno-idejni roman za koji je Tomas Man 1929. godine dobio Nobelovu nagradu, nosi priču smeštenu u jednom švajcarskom sanatorijumu. Glavni junak, Hans Kastorp, dolazi da obiđe svog bolesnog rodaka i, usled sopstvene bolesti, ostaje u sanatorijumu punih sedam godina. Gotovo svi pacijenti koje je upoznao i njihove rasprave između moralnih i idejnih problema tadašnje Evrope, predstavljaju društveno propadanje Evrope nakon Prvog svetskog rata.

Sam Man je znao ponešto o sanatorijumima. Njegova supruga Katja, koja je obolela od tuberkuloze boravila je u sanatorijumu 1912. godine, a Man ju je često posećivao. U narednim godinama njih dvoje su bili redovni posetioci sanatorijumima širom sveta. Man je ovo iskustvo pretvorio u postavku za “Čarobni breg”.

Dašijel Hamet – detektivske fikcije

Američki pisac Dašijel Hamet smatra se kultnim začetniku “hard-boiled” detektivskih romana i priča. Bio je sin stare katoličke porodice koja se bavila poljoprivredom u Merilendu. Školu je napustio sa 13 godina i počeo da se druži sa kockarima, prostitutkama i lopovima u Baltimoru i Filadelfiji. U pokušaju da preokrene svoj život, Hamet se prijavio u nacionalnu detektivsku agenciju “Pinkerton” 1915. godine.  Kao privatni detektiv radio je do 1922. godine. Nekoliko godina kasnije Hamet počinje da piše detektivske fikcije, a koristio je svoja iskustva iz stvarno života.

Ipak, Hamet nikada ne bi posao pisac da se nije zarazio tuberkulozom dok je služio u američkoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. Vojska je zabeležila da je Hamet zbog bolesti bio 25% invalid, otpustili ga i dali mu malu penziju. Zahvaljujući ovoj penziji i honorarnom poslu kao kopirajter, Hamet je imao vremena da se posveti pisanju.

Izvor: Nova.rs, Objektiv.rs




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .