VU

Jedna slika, jedna priča: Devojka u plavom

mediasfera-devojka-u-plavom-djura-jaksic-narodni-muzej.jpg

MediaSfera

 

 

 

 “Vina, Mila!” orilo se

Dok je Mila ovde bila,

Sad se Mila izgubila.

Tuđe ruke vino nose.

Ana toči, Ana služi,

Al’ za Milom srce tuži.”

 Mladiću od 23 godine srušio se svet. Baš ona, jedna jedina je otišla. Ostavlјajući njega, napustila je i grad i otišla sa drugim – zauvek.




Posle njenog odlaska smisao je nestao. Zamonašiti se. To je jedino bilo moguće. Đura Jakšić 1856. godine odlazi kao iskušenik u manastir Krušedol . U tom periodu piše pesmu Iskušenik

…. Sad mu valјa poći, da s’ odreče sveta. –
„Zbogom ostaj, zbogom, dušo mi oteta!“..

Do tog bolnog trenutka, mladi „moler“, Đura Jakšić je već mnogo toga proživeo.  Savladao je pouke u atelјeu najuglednijeg banatskog slikara, Konstantina Danila, iskusio je rat učešćem u Revoluciji 1848, nosio je trajna obeležja susreta sa starim majstorima poput Rubensa i Rembranta u bečkim muzejima, ostavlјajući neosvojenom Bečku likovnu akademiju, ali baštineći i pola godine provedene na likovnoj  akademiji u Minhenu.

Od neuzvraćene lјubavi ostali su mu samo crteži i skice njenog lika, kojima je u kafani „Kod belog krsta“ gde je služila, pokušavao da zabeleži lepotu. Skice i snažna, živa sećanja na nju, pretočio je u jedno od najlepših dela srpske umetnosti 19. veka.

mediasfera-devojka-u-plavom-djura-jaksic-narodni-muzej3.jpg

Sačuvan trenutak

Nјegova zalјublјenost i tuga, u lepom liku Devojke u plavom ostaju kao trajno sećanje na običnu devojku, Emiliju, Milu Popović, kćerku kikindskog kafedžije Lazara Popovića, koja je svoje snove nastavila da traži u pozorišnoj trupi iz Novog Sada koju je vodio reditelj i dramaturg Đura Rajković.

Sačuvan je trenutak snažnih, u svim vremenima znanih osećanja, Đure Jakšića koji je nakon nastanka slike i zamonašenja, svoj život ipak nastavio menjajući putanje i boreći se, otkrivajući lјubav ponovo i slikajući dosledno, do samog svog kraja.

Sve vrline njegovog portretskog umeća, živ i snažan slikarski gest, zvučan kolorit i sugestivan doživlјaj portreta, najjasnije su došle do izražaja upravo na  slici Devojka u plavom. Jednostavnost u kompoziciji, stavu i prodornom pogledu, istovremeno prikladno uokvirenim normama patrijarhalnog društva,  dopustiili su mladosti i lepoti da nesputano isijava kroz ravan slike, kroz godine i vekove.

Upravo zbog tih odlika, ova nezaboravna slika, postala je obeležje Narodnog muzeja, na početku poslednje etape njegovog 175 godina dugog trajanja, po otvaranju obnovlјene, podmlađene centralne muzejske zgrade 2018. godine.

Slika Đure Jakšića, Devojka u plavom, izložena je u Galeriji srpske umetnosti 18. i 19. veka u okviru stalne postavke Narodnog muzeja.

Epilog

Priču o ovoj nesuđenoj ljubavi prvi put je ispričao Branislav Nušić, 1907. godine, dan pre nego što će posmrtni ostaci Đure Jakšića biti preneti sa Starog tašmajdanskog groblja na Novo groblje. Navodno, oni koji su prisustvovali prenosu njegovog tela imali su priliku da tog 21. oktobra 1907. godine, u posmrtnoj povorci vide sedamdesetogodišnju konobaricu Milu i ko zna, možda u njenom licu prepoznaju devojku koju je Jakšić naslikao mnogo godina ranije.

Mila je nakon toga otputovala u Rusiju, u kojoj će umreti 1916. godine u dubokoj starosti. Đuru Jakšića nadživela je čitavih 38 godina, a svog muža 14.

Pričalo se da nikada nije ozbiljno shvatala ljubav koju je mladi slikar osećao prema njoj. Posmatrala kao pijanicu i boema i da se time tešila što nije pošla za njega. Ono što se sigurno zna je, da je nekada davno, u zimu 1855. godine, služila vino u krčmi Kod belog krsta i da je nosila plavu haljinu sa crnom mašnom oko vrata, piše Časopis kuš.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .