MediaSfera
Piše: Zorica Atić, dipl. istoričar umetnosti
Foto: Album na FB strani Centra za kulturu Grocka
Da li bi vakcina protiv tuberkuloze BCG mogla da zaštiti od COVID-19? I dok evropski stručnjaci komentarišu kako je decenijama poznato da BCG vakcina ima „nespecifične korisne efekte“, što znači da štiti i od drugih bolesti, a ne samo od tuberkuloze za koju je proizvedena, znamo da se naša zemlјa intenzivno podrvgla ovoj preventivi nakon drugog svetskog rata.
Ono što nam je manje poznato, jeste ko je za to posebno zaslužan. U svetlu ove teme, podsetićemo se jedne značajne, u javnosti nedovolјno poznate srpske naučnice i lekarke, koja je dala nemerlјiv doprinos u primeni zaštitne BE-SE-ŽE vakcine na posleratnim jugoslovenskim prostorima – za šta je odlikovana Legijom časti.
U pitanju je pedijatar prof. dr Smilјa Kostić–Joksić, supruga poznatog naučnika i seksologa prof. dr Aleksandra Đ. Kostića i majka čuvenog kompozitora i gastronoma Vojislava Vokija Kostića. Uspomenu na ovu značajnu ženu naše istorije čuva opština Grocka u okviru stalne postavke „Legat dr Aleksandra Kostića“, o kome se stara Centar za kulturu Grocka.
Prva žena docent Medicinskog fakulteta
Prof. dr Smilјa Kostić-Joksić (1895-1981) bila je ugledni srpski pedijatar, naučni radnik, redovni profesor na katedri pedijatrije Medicinskog fakulteta, šef prvog Dečjeg dispanzera u Beogradu u okviru Dečje klinike, osnivač Savetovališta za odojčad, pisac, autor preko 50 naučnih radova među kojima su priručnici i prvi naslovi iz kliničke laboratorijske dijagnostike u Srbiji (Priručnik za majke, Zaštitno kalemlјenje protiv tuberkuloze BCG vakcinom, Sedimenti u mokraći i dr.).
Za vreme balkanskih ratova (1912/1913), gimnazijalka Smilјa Joksić prijavlјuje se za dobrovolјnu bolničarku u VII rezervnoj bolnici u Beogradu. Završetak borbi dočekuje sa navršenih sedamnaest godina i dva odlikovanja, „Krstom Milosrđa“ i „Medalјom srpskog Crvenog krsta“. Upisuje Medicinski fakultet u Lozani 1915. godine, i nakon diplomiranja (1919) radi na Očnoj klinici u Monpelјeu, a zatim na Dečijoj klinici u Strazburu.
Godine 1939. izabrana je za docenta pedijatrije, čime postaje i prva žena docent Medicinskog fakulteta. Kada je Histološki institut Medicinskog fakulteta u Beogradu dobio svoje prostorije, dr Smilјa Kostić-Joksić postaje prvi asistent na toj katedri. Godine 1925. je premeštena za asistenta u novoosnovanu Pedijatrijsku kliniku.
Osniva pri klinici Dečji dispanzer i postaje šef te službe, a poseban medicinski problem njenog interesovanja postaje tuberkuloza kod dece, kao i organizacija preventive.
Udaljavanje sa Medicinskog fakulteta
U prvim poratnim godinama (1945-1948) docent dr Smilјa Kostić-Joksić angažuje se u organizovanju lečenja tuberkulozne dece, koje je u to vreme bilo mnogo.
List „Narodni student“ će objaviti: „…prof. dr Smilјa Kostić Joksić tendencionalno objašnjava kako porast tuberkuloze kod dece u Jugoslaviji posledica je pogoršanja životnih uslova posle pobede revolucije…Tako, ona ispolјava svoj neprijatelјski stav prema našoj socijalističkoj zajednici…“ (Miroje Perović).
Zbog svojih reči, udalјena je sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Igrom sudbine, odlikovana je francuskom „Legijom časti“ upravo za uspešnu primenu BCG – vakcine u suzbijanju tuberkuloze kod dece na prostorima Jugoslavije. Francuski predsednik dr Smilјu Kostić-Joksić, profesora pedijatrije, odlikuje 7. januara 1952. godine Legijom časti zbog izuzetnog zalaganja za primenu BE-SE-ŽE vakcine kod odojčadi. Tom prilikom joj je, u znak posebnog poštovanja, darovao i broš sa inicijalima BCG od brilijanata. Činjenica da je zbog doprinosa nauci 1940. godine prof. dr Aleksandr Kostić odlikovan Legijom časti, a 12 godina kasnije i njegova supruga zbog zalaganja u primeni BCG vakcine, svrstava ih u jedinstven par supružnika nosilaca Legije časti. U tom trenutku, na svetu postoji samo još jedan bračni par koji nosi ista odlikovanja – Pjer i Marija Kiri.
Nekoliko godina kasnije, fakultet je uputio poziv prof. Smilјi Kostić-Joksić da se vrati, ali ona će ovu ponudu odbiti, buidući da s epoziv nije odnosio na njenog supruga, koji je takođe odstranjen sa fakulteta.
Bračni par Kostić
Bračni par Smilјa Kostić-Joksić i Aleksandar Kostić, život su proveli u zajedništvu i dubokom razumevanju. Od mladih godina nerazdvojni, a potom životni saputnici i partneri (venčavaju se 1919. godine u Monpelјeu, Francuska), oboje su posedovali izuzetnu stručnost i nesebično se predavali nauci. Oboje su završili Medicinski fakultet u Strasburu, i zajedno osnovali Histološki institut u Beogradu 1922. godine. Zajedno su odbili da potpišu okupacijski apel 1941. godine, zajedno su uklonjeni sa Medicinskog fakulteta 1942. godine, da bi skupa bili vraćeni na isti fakultet 1944. godine – i zajedno su ponovo udalјeni 1952. godine.
Fotografije u prilogu potiču iz Legata dr Aleksandra Đ. Kostića u Grockoj, budući da je slavni naučnik u zelenoj oazi stare varoši kraj Dunava imao letnjikovac, gde je često boravio i napisao svoja najznačajnija dela. Ta je kuća bila i mesto gde je neumorna Smilјa Kostić-Joksić lečila decu u okruženju – potpuno besplatno. Kažu da su talјige i zaprege sa bolesnom decom vijugale daleko niz brdo na kome se nalazio letnjikovac…
Poznata kao izuzetan dijagnostičar, u sećanju Beograđana i Gročana ostala je kao lјubazna i požrtvovana lekarka koja je znalački lečila mnogu decu, i svesrdno pomagala i savetovala majke u brizi oko potomstva.
Legat dr Aleksandra Kostića
Umrla je 1981. godine u Beogradu i sahranjena na Novom groblјu, u Aleji zaslužnih građana, gde su potom sahranjeni i njen suprug Aleksandar (1983) i sin Vojislav (2010).
Uspomenu na ovu izuzetnu ženu čuva Legat dr Aleksandra Kostića u Grockoj, u čijoj se stalnoj postavci nalaze foto-albumi sa prikazom kliničke slike dece obolele od tuberkuloze, firma-tabla koja svedoči o postojanju privatne ordinacije, fragmentovani medicinski predmeti, lični predmeti, kao i separati i naučni radovi dr Smilјe Kostić-Joksić.
O stalnoj postavci Legata, koju su opština Grocka i njen Centar za kulturu priredili 2018. godine u saradnji sa Muzejom grada Beograda, stara se Centar za kulturu ove opštine. „Legat dr Aleksandra Kostića“ izložen je u galeriji Biblioteke „Ilija Garašanin“, u srcu stare varoši kraj Dunava, u okviru zaštićene ambijentalne celine Gročanska čaršija.
Autorka je kustos Legata Dr Aleksandra Kostića u Grockoj
Ostanite kod kuće! Budite odgovorni prema sebi i zajednici.
Dodaj komentar