MediaSfera
U objektivno otežanim uslovima u kojima se spovodi realizacija nastavnih programa i planova i nastava održava “na daljinu” smatramo celishodnim i opravanim da Ministarstvo prosvete sve upisne aktivnosti prilagodi i odstupi od realizacije politike sačinjene u drugačijim okolnostima, neuporedivo povoljnijim za učenje i kontrnuirano praćenje ostvarenog.
Rad tokom vanrednog stanja doveo je do neujednačenosti i pored nesumnjivog napora i hvale vrednog samopregornog rada nastavnog kadra i učenika. Nastavni planovi i programi su morali da budu u korelaciji sa časovima koji su se odvijali u televizijskom prenosu, a oni su pak, pravljeni, korigovani i dostavljani školama na nedeljnom nivou, bez mogućnosti uticaja na kreiranje. Oprativni planovi su ad hock menjani,zbog početnog nesnalaženja obim i sadržaj se višestruko uvećavao i predstavljao učenicima i njihovim roditeljima realan problem sa kojim se nenadano suočavaju.
Aktivna podrška u vidu organizacije dodatne i dopunske nastave, individualnizacije pristupa, čak I pohađanja privatnih časova je u mnogim sredinama pod znakom pitanja. Nesporno da su se i nastavnici i delovim obrazovnog sitema i u opisanim uslovima pokazali na visini zadatka, spremni i osposobljeni za izazove i postignuća, ipak ne smemo previđati da apsolutno niko ne može danas govoriti o punoj radnoj energiji đaka, motivacionoj spremnosti .Zbog izostanka potpune komunikacije, one neposredne ne znamo da li su đaci spremni za polaganje prijemog ispita.
Nije reč samo o kvantumu znanja i veština, već i o psihološkoj spremnosti .U nemalom broju porodica dolazilo je do otežanog pristupa komputerskoj tehnici korišćenoj u nastavi, roditelji i deca sukcesivno su se smenjivali za računarima tokom dnevnih, radnih obaveza, produbljivali konlikte umesto negovanja I unapređenja sadardničkog odnosa. U svim razvojnim planovima digitalizacija se pominje, a obrazovne ustanove navode kao mesto početka.
Stvarnost je drugačija i mora se uvažavati. Nastava završnog razreda nije celovito izvedena u nekim ruralnim područjima, alatke i platforme stavljene na raspolaganje nisu “u konekciji” sa krajevima i mestima u kojima nema signala, kalendar takmičenja favorizuje prilikom upisa učenike koji su se takmičili u prvom polugodištu i osvojili bodovni saldo…Pripremna nastava nije harmonizovana, čak ni na nivou glavnog grada, u nekom školama sa časovima se počelo krajem novembra, a u nekim je odložen i sam počtak zbog usporene adaptacije na nove uslove izvođenja nastave u celini.
Ne zalažemo se za ukidanje prijemnog ispita.
Predlažemo da se hitno i neodložno izmeni program polaganja prijemnog ispita, zameni gradivo iz drugog polugodišta osmog razreda sa gradivom savladanim u prvih sedam razreda i pitanjima iz završnog koncpiranih na osnovu prepoznavanja metodološki ispravnog načina stizanja do odgovora.
Učenici I,II,V I VI razreda rade po novom planu koji pruža mogućnost korišćenja e-učionice i različitih alata za kreiranja testova. Testiranje na daljinu na različitim platformama isprobano je tokom ova dva meseca sada se mora optimizirati. Kao i staranje o dostupnosti naloga svim školama od izdavača udžbenika za pregled sadržaja i komparativnu analizu rada. Sačuvano psihičko i fizičko zdravlje najmlađe populacije mora biti primaran. Nikako uzdrman bezrazložnim dilemama, sumnjama da nece polagati u ravnopravnim i unapred do kraja poznatim uslovima.
Zato zahtevamo da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u narednih desetak dana formuliše predloge i konkretna rešenja kako bi se vreme za pripremu prijemnog ispita koristilo na najbolji mogući način, ujedno bile i umanjene posledice perioda koji je poremetio normalan tok života i rada. Bilo kakvo slabljenje standardizacije u organizaciji, sprovođenju u kontroli ispita, može značajno uticati na ishod, imati nesagledive reprekusije u nastavku školovanja.
Cenimo da je najuputnije prolongirati prijemne ispite za minimum 14 dana, čime se ostavlja prostor za nadoknadu propuštenog i bolju pripremu učenika, nastavnika I sistema u celini. Kako je školska godina ionako kraća za osmake, pomeranjem ne bi se naturala značajno nova obaveza zaposlenima u školama.
Mobilni internet osmacima
Zahtevamo da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa operaterima mobilne telefonije svakom osmaku donira usb mobilnog interneta, čime se postiže bar delimično ujednačavanje nastave.
Biljana Maksimović, članica Glavnog odbora Demokratske stranke
Aleksandrija Kovačević, poverenica Foruma žena DS Beograd
Dunja Ranković, internacionalna sekretarka Demokratske omladine
Dodaj komentar