MediaSfera
Чудотворна икона Пећке Богородице у петак је, први пут је у литији после 40 година, прошла у крсном ходу око спољних зидова манастира Пећке патријаршије, објављено је на сајту Српске православне цркве.
Након литургије кренула је литија са светом чудотворном иконом Пећке Богородице у свештени опход око манастирских зидина ове стародревне светиње. Била је ово прва литија након четрдесет година, у којој је ова чудотворна икона пронета око спољних зидина Пећаршије.
Ову велику Светињу на рукама су носиле мати Харитина, игуманија пећка и сестре монахиње ове свете обитељи. За вријеме крсног входа читана је молитва за избављење од заразне болести коју је саставио румунски Патријарх Данило и акатист Пресветој Богородици Пећкој, док су зидине манастира и његова околина кропљени освећеном богојављенском водицом.
По завршетку свештеног входа иконе Мајке Божије Пећке Краснице сестринство манастира Пећка Патријаршија је још једном узнело топлу и усрдну молитву за избављење од корона вируса, за здравље и спасење свих.
Подсетимо да је кроз бурну историју нашега народа, у доба великих смутњи, заразних болести и невоља, икона Мајке Божије Пећке ношена у литији кроз град Пећ, чудотворећи и помажући вернима.
Чудотворна икона Богородица Пећка – Ипекска
Повест ове чудотворне иконе је веома занимљива. Њу је по предању сликао свети апостол и јеванђелист Лука, у Гетсиманији крај гроба Пресвете Богородице, 48. године. У Цариград ју је 460. пренео византијски цар Лав Мудри, ту је боравила у храму Мајке Божје све до 898. када је послата у Херсон, на Крим. Њу је тамо дочекао сам руски кнез, свети Владимир, који се пред њом крстио, о чему постоји запис, и отпочео са крштавањем руског народа.
Око 989. икона се налазила у Великом Новгороду, одакле је пренета у Никеју. Њу је од цариградског патријарха добио на благослов свети Сава Српски, када се хиротонисао и донео је у Србију. По преносу патријаршије у Пећ, тамо је и ова светиња добила своје место и од тада се назива Пећком.
Икона стоји у нарочитом трону и окићена је многобројним драгоценим украсима, као захвалност оних, чије су молитве пред њом услишене.
Акатист митрополита Михаила
Икона Мајке Божје је учинила многа чуда у граду Пећи и уопште у народу: сачувала га од колере, била му утеха у вековима робовања, радост у жалости, лекар у болести, пријатељ у невоаи, охрабрење у страдању и на самрти. Срби су је одувек безгранично волели, Турци се односили према њој коректно и са поштовањем, а Албанци чували Патријаршију и према икони гајили страхопоштовање.
С времена на време икона је ношена по српским крајевима, где је посећивала домове верника, у њима коначила и пред њом су читане даноноћне молитве.
Пре седамдесет година била је и у Београду, необично свечано дочекана, о чему је писала сва тадашња штампа. Касније је посетила и Земун.
Овој икони је посвећен посебан Акатист, дело митрополита Михаила из 1894. године.
У њему је и припев: Радуј се заштитнице и спаситељко рода српскога, крстоноснога!
У Пећи је у прошплости на празник иконе Богородице Пећке чудотворна икона ношена у литији кроз град, од куће до куће српских домаћина који су је свечано дочекивали.
Dodaj komentar