LETNJE RAČUNANJE VREMENA: sutra se sat pomera za jedan čas unapred

MediaSfera

Letnje računanje vremena počeće sutra ujutru u 2.00 časa, kada časovnik treba pomeriti za jedan čas napred, na 3.00 časa.

Ako koristite pametni telefon, on će to učiniti umesto vas, ali zato proverite obične telefone, ručne i zidne časovnike.

Evropski parlament izglasao je ranije odluku da EU prestane sa promenom vremena od 2021. godine, ali Vlada Srbije još nije razmatrala to pitanje, saopšteno je iz Direkcije za mere i dragocene metale Srbije.

Danas čak 110 od 192 države koriste letnje vreme. Ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost. Još nije poznato koje će zemlje zadržati letnje računanje vremena, kada sunčevo svetlo stiže kasnije ujutru.

Letnje računanje vremena u Evropi

Međutim, u većem delu razvijenog sveta ovaj dogovor se smatra zgodnim načinom da se u letnjim mesecima, kad sunce prirodno zalazi kasnije, dnevna svetlost duže „zadrži“.

Naučnici i statističari proučavaju različite posledice promene vremena na zdravlje, a jedna švedska studija je otkrila da je u prva tri dana od početka lenjeg računanja vremena povećan broj srčanih udara.

Letnje računanje vremena u Evropi trajaće do poslednjeg vikenda u oktobru, kada počinje zimsko računanje vremena.

Istorija letnjeg računanja vremena

Sama ideja da se pomeranjem sata stvori privid dužeg dana stara je više od 200 godina, ali nestašica uglja širom Evrope naterala je Nemačku i njenog saveznika Austrougarsku da tokom 1916. godine tako počnu da štede energiju, a to su uskoro učinile i ostale zemlje.

Neke su posle 1918. godine napustile ovu praksu, samo da bi joj se ponovo vratile tokom naftne krize 1970-tih. Letnje računanje vremena u bivšoj Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.

Protivnici pomeranja sata, odnosno letnjeg računanja vremena, tvrde da se tako zapravo ne štedi energija, budući da je manja potrošnja u domaćinstvima u večernjim satima „nadoknađena“ u jutarnjim.

Studije pokazuju da ljudi ne spavaju stavrno „sat duže“ kada se sat vraća unazad, ali da sat sna manje prilikom prelaska na letnje računanje vremena štetno utiče na spavanje i nekoliko nedelja kasnije.

Precizno računanje vremena je rezultat digitalne ere. Danas vreme se može shvatati dosta fluidnije, kako je kroz istoriju često i bio slučaj.

U Starom Rimu su se sa skraćivali sami sati, pa su tako postojali različiti peščani i vodeni satovi za različite mesece. Čak i po pronalasku mehaničkih satova, Venecija je, na primer, bila pola sata ispred Torina.