MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Foto: Pixabay
Svuda po svetu rafovi u supermarketima su prazni, namirnica nema, ali zato ima besa. Besni smo mi koji nismo samoživi i nismo kupili džakove brašna, tone testenine i litre ulja.
Danima obilazim velike hipermarkete i nigde ne mogu da nađem so. Bezuspešno tražim običnu so. Nisam tražila krupnu morsku so, niti himalajsku so, nego onu najobičniju so. Odlazim do frižidera sa smrznutim povrćem kako bih kupila mešavinu za čorbu, a od smrznutog povrća ostalo je samo nekoliko kesa kukuruza. Ljuta i besna odlazim u apoteku da kupim lekove za roditelje. Deda ispred mene kupuje šest litara asepsola. Ja ne mogu da verujem svojim očima. Šest litara asepsola!
Neću da pitam zar je moguće da postoje takvi ljudi, jer je očigledno da postoje. Neki verovatno sada sede okovani rolnama toalet papira i čitaju ovo. Vi koji ste opustošili prodavnice i apoteke sad verovatno mislite da imate dovoljno hrane i medicinskih sredstava za narednih nekoliko meseci i vi sigurno nećete umreti od virusa ili gladi, vi ćete umreti od pohlepe i samoživosti.
Moja porodica će jesti mast i ‘leba kao što su mnoge porodice i jele davnih dana. Imamo meda, ajvara i džema dovoljno da nahranimo celo jedno naselje, ali šta će oni koji ne žive u kućama i nemaju špajz, podrum, ostavu, zamrzivač sandučar ili fiokar? Šta će oni u malim stanovima sa malim frižiderima? Šta će oni sa malom decom, sa bebama koji ne mogu da kupe voće i povrće za svoju decu, jer su gajbice prazne?
U Crnoj Gori narod, kao za vreme rata, ima bonove. Čeka se u redu sa bonom za mleko, kupovina je ograničena. Ne može neko da dođe i da kupi džak od 15 kilograma brašna. Ako imaš bon za brašno, onda ćeš dobiti jedan kilogram brašna. To treba i kod nas da se uvede kako bi se ovi što prave zalihe ograničili.
Ali opet, kad malo bolje razmislim, to kod nas ne bi moglo da funkcioniše. Ti bonovi bi se prodabali, pa bi opet neko iz radnje izašao sa pet kilograma brašna, neko sa kilogramom, a neko bez grama brašna.
Do juče smo svi jeli po restoranima i jeli smo neku novu, stranu hranu, a sad se vraćamo na mekike i uštipke? Vi što ste kupili zalihe brašna je l’ znate da umesite testo za nešto ili ćete to tek sada da učite?
Pošto su kupili ogromne količine brašna, testenina i ostalih osnovnih namirnica sasvim je logično da će isto toliko toalet papira kupiti. 15 kilograma brašna, srazmerno je ne 15 rolni toalet papira, već 15 porodičnih pakovanja toalet papira od po 16 rolni u jednom pakovanju.
Bitno je da su rafovi puni, ako već nema namirnica, hajde da ih napunimo besom i ogorčenošću!
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Dodaj komentar