Povodom 21. godišnjice početka bombardovanja Srbije: Priče o ljudima koji nisu rekli „Neću“

MediaSfera

Piše: Miroslava Kojić

Dve knjige nezaborava i sećanja  na svoje drugove pilote i druge letače, napisao je Ljutomir Rundić, pesnik i pisac iz Loznice, član Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Kosova i Metohije. On je i predsednik Kluba pisaca  „Vukovo pero“ iz Loznice.

Iz rodnog sela Vrapci na legendarnoj  Romaniji, u detinjstvu, gledao je nebeske ptice, i sanjario da i on poleti jednoga dana. Dvadesetak godina kasnije, snovi su postali stvarnost, kako to biva kada nešto previše želiš. Postao je letač navigator na transportnom vojnom avionu „Antonov An-26“.

U  107 istinitih priča,  ima  preko 1000 imena iz letačkog života, svako je pomenut pravim imenom i prezimenom. Ljudi sa kojima je Ljutomir Rundić delio dobro i zlo, od kraja sedamdesetih godina 20. veka, do odlaska u penziju, 2006. godine, pojavom Rundićevih sećanja pretočenih u knjige, nisu prepušteni zaboravu.

Posebno su potresne priče iz ratnih godina i vremena NATO agresije na našu zemlju. Ljutomir Rundić želeo je da heroje koji su branili naše nebo i naše granice otrgne od zaborava. Među njima su njegove kolege, piloti, istinski heroji ovog naroda, koji su dali život za ovu zemlju 1999. godine.

Priče o herojima

Potpukovnik Života Đurić, rođen u selu Davidovac kod Paraćina, komandant 241. lovačko-bombarderske avijacijske eskadrile, poginuo je 25. marta 1999. godine, posle napada na kamp za obuku terorista  na planini Čičavica, na granici sa Albanijom. On je prvi pilot koji je poginuo za vreme NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Potpukovnik Slobodan Perić i major Zoran Radosavljević, trećeg dana agresije, kao dobrovoljci poleteli su na MIG-u-29 u presretanje  neprijateljskih aviona. Pogođeni su raketom. Perić se spasao  katapultiranjem sa visine od oko 7000 metara. Radosavljevićevo beživotno telo  nađeno je nedaleko od manasira Tavna. Nije stigao da postane otac.

Jedan od tih heroja, potpukovnik Milenko Pavlović, komandant 204. lovačko-avijacijskog puka, rođen u Gornjem Crniljevu, opština Osečina, poginuo je 4. maja 1999. godine,  braneći  nebo nad Valjevom i fabriku „Krušik“. Od juna prošle godine, aerodrom u Batajnici nosi naziv „Vojni aerodrom „Pukovnik – pilot Milenko Pavlović“. Orden narodnog heroja nije dobio.

Dragocena svedočanstva

General pukovnik Ljubiša Veličković, komandat Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane do početka agresije, poginuo je 1.juna u selu Omoljica kod Pančeva za vreme obilaska položaja raketnih baterija PVO.

U knjizi je i priča sa tragičnim krajem iz vremena mira. Posada transportnog vojnog aviona „Antonov An 12“, u decembru 1988, noseći humanitarnu pomoć u zemljotresom pogođenu Jermeniju, stradala je u blizini piste aerodroma u Jerevanu. Poginulo je sedam ljudi, iskusnih pilota, letača i navigatora, a komisije, ruska, naša i meštovita, nisu objavile uzroke pada aviona.

Kako više nema ni one zemlje, ni one vojske, Rundićeva svedočanstva i svedočenja o ljudima, događajima, mestima dešavanja, su i dragocen prilog istoriji  zemlje i njene vojske. Posebno su dokumentovani događaji iz perioda raspada zajedničke države 1991-1992.godine i iz perioda bombardovanja naše zemlje. Zadatak Rundića bio je da snima učinke NATO agresora tokom bombardovanja, pre svega po vojnim objektima, infrastrukturi i vazduhoplovima, a mnogi kadrovi koje je snimio montirani su i upotrebljeni u filmu „Niko nije rekao neću“.

Autorka je bibliotekarka Gradske biblioteke Ljig