Kultura

Sećanje na glumicu Gordanu Kosanović: Njeni snovi nadvladali su život

Gordana Kosanović kao Lenka Dunđerski
Gordana Kosanović kao Lenka Dunđerski

MediaSfera

 

Piše: Mira Kojić

 

 

Gordana Kosanović, glumica iz Petrinje, po majci poreklom iz sela Dići u ljiškoj opštini, zasijala je u pozorištu u nemačkom gradu Milhajmu, igrajući predstave na jeziku koji pre odlaska u taj teatar nije znala. Mag pozorišne umetnosti, reditelj iz Milana Roberto Čuli, zapazio je  Gordanu Kosanović  na sceni Beogradskog dramskog pozorišta i ponudio šansu koju nije mogla odbiti i koja se pruža samo posebnima, da bude osnivač  novog pozorišta-Teatra  na Ruru, početkom 80-tih godina 20.veka.




Rođena je u Valjevu, 8. avgusta 1953. godine. Prve četiri godine provela je kod Milorada i  Mašinke Ivković, dede i babe, u živopisnom selu svoje majke Radovinke, koje je bilo njena oaza spokojstva i gde je često boravila sve do prerane i tragične smrti.

Gordana-Kosanovic-na-svoj-rodjenda-1975.jpg
Gordana Kosanović na svoj rođendan 1975.

Posle školskih i gimnazijskih dana u Petrinji, u Hrvatskoj, kao đak generacije upisuje tadašnju Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u klasi poznate profesorke Ognjenke Milićević, zajedno sa Bogdanom Diklićem, Zlatom Petković, Ljiljanom Stjepanović, Lazarom Ristovskim, Snežanom Savić, Radošem Bajićem.

Gordana je prvi put na filmu igrala 1976. godine u “Vrhovima Zelengore” Zdravka Velimirovića. Igrala je i u filmovima „Čuvar plaže u zimskom periodu“ u režiji Gorana Paskaljevića,  „Osvajanje slobode“ Zdravka Šotre,  „Usijanje“ Bore Draškovića i “Piknik u Topoli” reditelja Zorana Amara.

Gordana-Kosanovic-Serija-Duvanski-put-sa-Radom-Serbedzijom.jpg
Serija “Duvanski put”: Gordana Kosanović sa Radetom Šerbedžijom

Pozorište “Dvorište” osnovala je sa kolegama sa klase Petrom Zecom i Mirjanom Ojdanić, apsolventima režije, i zablistala u ulozi Helene u predstavi “San letnje noći” u režiji Petra Zeca. U Ateljeu 212 igrala je u „Svadbi“ Ljubomira Draškića,  Lenku Dunđerski u „Santa Maria Della Salute“, sa Zoranom Radmilovićem kao Lazom Kostićem, a ostvarila je još nekoliko ozbiljnih dramskih uloga.

Subonosni susret

Jedne večeri u Beogradskom dramskom pozorištu, u predstavi “Harold i Mod” video ju je čuveni italijanski i evropski reditelj Roberto Čuli. Ta predstava i taj susret označili su Gordanin put ka slavi, ka sjajnoj karijeri pozorišne glumice u Teataru na Ruru, kod Čulija, koji je u malom nemačkom industrijskom gradu stvarao novo pozorište i u kojem je ona postala vodeća glumica. Za pet godina odigrala je glavne uloge u predstavama Elektra, Bog, Galeb, San letnje noći, Kazimir i Karolina, Tartif, Mušica, Novi proces.

Gordana-Kosanovic-Kazimir-i-Karolina.jpg
Predstava “Kazimir i Karolina”

Bila je kao vihor, željna uspeha i zato je otišla u veću sredinu, u drugo jezičko i kulturno područje, da se pred njom otvore pozorišne zavese u najvećim centrima kulture i pozorišne umetnosti u Evropi. Uz ogromne napore, odricanja, pateći za porodicom, pre svega sinom Milošem, ostvarila je briljantne uloge u Nemačkoj, a preko gostovanja ansambla, upoznala ju je i  Evropa.

Većina Gordaninih predstava rađenih u Teatru na Ruru snimljena je i emitovana na nemačkoj televiziji, neke i na RTS-u.  Jedino nije sačuvana  njena poslednja predstava Lulu, koju je igrala tri meseca pre smrti, teško bolesna.

gordana-kosavnovic-Galeb-Cehov.jpg
Gordana Kosanović u predstavi “Galeb”, Čehov

Nagrada “Gordana Kosanović”

Umrla je na svoj rođendan 8. avgusta 1986.godine i po sopstvenoj želji, sahranjena u Dićima pored svoje bake Mašinke.

Posle njene smrti, pozorište u Milhajmu ustanovilo je nagradu “Gordana Kosanović” koja se dodeljuje svake druge godine, što je njen najveći uspeh, ali i uspeh kulture Srbije.

Ljiška biblioteka u svom zavičajnom fondu čuva sećanje na glumicu Gordanu Kosanović. Poseduje fotografije glumice, neke i neobjavljivane, iz porodičnih albuma, publikaciju koju je izdalo pozorište u Milhajmu posle njene smrti, isečke iz novina, na srpskom i nemačkom jeziku, video materijal koji je ustupila porodica.

Vece secanja na veliku glumicu.jpg
Veče sećanja na veliku glumicu

Takođe, ljubaznošću ljudi iz RTS  dobijena  je emisija iz Trezora posvećena Gordani Kosanović, snimljena povodom dvadeset godina od njene smrti, kroz sećanje njene profesorke Ognjenke Milićević. Deo fonda iskorišćen je za video prezentaciju lika i umetničkog opusa Gordane Kosanović, žene koja je vođena svojim snovima otišla u veliki svet, a  koja je prošle godine prikazana publici na dan njegov rođenja, uz prisustvo Radoša Bajića, kolege sa klase i  pobratima.

Zavičaj njene majke nije je zaboravio. Dobila je ulicu u Dićima, a namera kulturnih poslenika Ljiga jeste da se njen lik i delo na još neke načine sačuvaju od zaborava. Radoš Bajić je obećao pomoć i podršku u realizaciji ove ideje.

  Autorka je bibliotekarka Gradske biblioteke u Ljigu




Kategorije