Kolumne Lepa strana sveta

Milica Cincar-Popović: Laž koju živimo

MediaSfera

 

Piiše: Milica Cincar-Popović

Foto: Pixabay

 

 

Šta sve spada u „zdravu hranu“? Lakše je reći šta u nju ne spada: belo brašno, šećer i zejtin. Ove tri – neću ni da ih nazovem namirnice, već punila za stomak – doprinose imunitetu taman koliko i toalet-papir higijeni. Šta može postati čisto, ako se samo prebriše papirom?




Neću da dokazujem ove tvrdnje, samo iznosim nešto što je opšte poznato. Ko je još lečio prehladu tulumbama, ili održavao higijenu svoje bebe toalet-papirom? A neću ni da pišem niti o hrani, niti o sredstvima za čišćenje, već hoću da ukažem na jednu čudnu čovekovu autodestruktivnost, koja ga zaista razlikuje od svog ostalog živog sveta.

Čoveku je dato da ima sećanje, kako bi on iskustva i znanja brojnih generacija mogao da akumullira, a njegova inteligencija evoluirala. E, ali ima čovek i još nešto: neku zvrčku u svom mentalnom sklopu, koja mu ne dozvoljava da svoja znanja upotrebljava u svakodnevnom životu. Znanja gomila po svom magacinu, neko uredno a neko haotično, a živi iz sasvim drugog korpusa.

Ima to neke veze sa egocentričnošću.

Ne može se delati iz razuma (za koji je neophodna aktivnost duše) i iz ega (koji dušu isključuje) istovremeno, već ili-ili. Ima neke veze i sa školstvom i sistemima vaspitanja, koji kod dece ne razvijaju inteligenciju, već poslušnost. Ima i onih, nisu ni retki, koji veruju da je čovečanstvo  programerski produkt Anunakija, bića koja su u starom Sumeru smatrana za bogove. Prema ovom verovanju, do evolucije primata u čoveka ne bi ni došlo, da je Anunaki nisu podstakli jer su im bili potrebni inteligentni robovi, ali su istovremeno tu inteligenciju ograničili da se čovek ne bi osamostalio. Kad smo kod raznih verovanja, ima i onih koji misle da je zemlja ravna ploča, ali to je već druga tema.

Čudno je kako čovek, da bi zadržao čvrsto zatvorene oči, iako inteligentan, radije veuje u teorije zavere i manipulacije, nego da se suoči sa situacijom u kojoj se nalazi. Ima jedna legenda koja mi je bliža od one o Anunakima, a i vama sigurno mnogo poznatija. To je legenda o gradnji Vavilonske kule. Sećate se – bog Jahve je pobrkao jezike ljudima, kako bi postali nesložni, da se ne bi uzneli među bogove. Ako bismo ovu priču preneli na jezik kvantne fizike, to bi značilo da ljudi nisu uspeli da ostvare svoj naum jer su počeli da komuniciraju (i žive) na različitim frekvencijama. Odnosno, postali su neharmonični.

Disharmonični čovek

Da, ljudsko društvo je zaista disharmonično. Čovek nije u harmoniji sa planetom, nije u harmoniji sa svojim okruženjem, čak nije u harmoniji ni sam sa sobom. Setite se hermetičkog principa: kako spolja,tako i iznutra. Takav bi trebalo da bude čovek, onaj pravi. Trebalo bi. Kad bi ako ne bio, a ono makar težio, suglasju sa svetom kome pripada, mislim da bi i bio takav. Ali ne – čovek ne sluša svoju suštinu, već igra kako mu ego svira. Sopstvena suština mu je neprijatelj, a kamoli okolina. Nastoji da prevari, izmanipuliše sebe, prirodu, da pobegne zakonima planete i svemira. Živi u svom telu kao u zatvoru, skriven, koristeći u tu svrhu svoju ličnost, svoju masku.

Zato se i plaši. Kad nekoga proglasite za svog neprijatelja, mislite kako i taj vas smatra neprijateljem; to je paranoja. Čovek mora da se plaši, jer je sve što čini život proglasio neprijateljem. Iz straha traga za savršenom dijetom, za svemogućim lekom; iz straha od smrti ubija život oko sebe, iako upravo time namiče sebi omču oko vrata.

Većina ljudi zna vrlo dobro da je ovo što govorim istina ali, kao što već rekoh, znanje gomila u neki magacin, dok živi iz sasvim drugog korpusa. Zato, nije potrebno objašnjavati koja je hrana zdrava i zašto su kupovna kozmetička sredstva sa konzervansima otrovi itd, jasno je to svima. Samo treba pomeriti skretnicu i svoje znanje povezati sa svojim životnim centrom, a strah kao izvor, manipulaciju kao sredstvo i masku umesto pravog lica, ostaviti na mrtvom koloseku.

Pogledajte film Spensera Katkarta „Laž koju živimo“. Traje samo 8 minuta, na točkiću u donjem desnom uglu mogu da se nameste titlovi na srpskom i bolji je za uspostavljanje mentalne higijene od svih rolni toalet-papita, koliko god da ih na svetu ima.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije