Zdravlje

Korona-virus: Ko je posebno ugrožen?

korna-virus-stari-samoizolacija.png

MediaSfera

 

 

Muškarci, žene i deca se podjednako često inficiraju korona-virusom. Ali posledice se razlikuju u zavisnosti od pola i starosti. I prethodna oboljenja imaju određenu ulogu. Evo šta bi trebalo znati:




Korona-virus će se narednih nedelja i meseci širiti velikom brzinom i inficiraće se dve trećine građana. Na tome se ništa neće promeniti ni kada postane toplije i kada prođe klasičan period gripa, kaže Kristijan Dosten, glavni virusolog berlinske klinike Šarite.

Doduše, infekcija će kod većine inficiranih imati blag tok. Tako će većina ljudi na jesen, kada se očekuje sledeći talas prehlada, većina ljudi već imati antitela protiv SARS-CoV-2.

Zašto se posebno moraju zaštititi stariji ljudi?

Najugroženiji će i dalje biti stariji ljudi, kod kojih stopa smrtnosti od 65. godine naviše eksponencijalno raste. U Kini je, na primer, stopa smrtnosti među inficiranima starim do 40 godina – 0,2 procenta, između 70 i 79 godina – 8 procenata, a među starijima od 80 godina – 14,8 procenata.

Zato bi sledeće nedelje trebalo povesti računa pre svega o zaštiti starijih ljudi, posebno onih koji su već oboleli, ili su bili oboleli, od nekih drugih bolesti. Ta rizična grupa bi trebalo da izbegava velike skupove, koncerte i slično.

Većina umrlih od virusa je već pre inficiranja bila bolesna. Prema analizi koju je Svetska zdravstvena organizacija sprovela u Kini, ugroženi su pre svega stariji ljudi sa bolestima srca i krvnih sudova, dijabetesom, visokim krvnim pritiskom, hroničnim oboljenjima disajnih puteva i kancerom.

Zašto su muškarci ugroženiji od žena?

Prema navodima SZO, muškarci mnogo češće oboljevaju od SARS-CoV-virusa nego žene. Stopa srmtnosti u Kini je među muškarcima sredinom februara bila 2,8 odsto, a među ženama 1,7 odsto. Slična raspodela je postojala još 2003. Kada je izbio SARS u Hong Kongu. Pa i normalan sezonski grip teže pogađa muškarce nego žene.

Imuni sistem žena je otporniji. Za to je odgovoran pre svega hormon estrogen koji podstiče rad imunosistema i snažno se bori protiv izazivača bolesti. Muški testosteron, za razliku od njega, blokira imuni sistem.

Osim toga, postoje i „genetski razlozi“, kako je to za DW rekao molekularni biolog Tomas PIčman. On kaže da su „imunorelevantni geni“, „na primer oni koji su odgovorni za otkrivanje izazivača bolesti, kodirani na X-hromozomu“. Pošto žene imaju dva X-hromozoma a muškarci samo jedan, tu je prednost na strani žena.

Pored genetskih predispozicija, bitan je i način života. Muškarci često žive nezdravije od žena. U Kini, na primer, puši oko 52 odsto svih muškaraca, dok ni tri odsto žena – ne puši. A pluća narušena pušenjem su osetljivija na virus.

Zašto su deca manje ugrožena?

Naravno da i deca mogu da se zaraze, ali ona ne oboljevaju i ispoljavaju samo slabe simptome. Još nije tačno objašnjeno zašto je to tako. Medicina smatra da kod dece deluje takozvani urođeni „nespecifični sistem“.

Zaštita od prvih izazivača bolesti se dobija već u fazi fetusa a kada se dete rodi, sa majčinim mlekom. U urođenu zaštitu organizma spadaju i ćelije koje napadaju izazivače bolesti koji u telo dospevaju preko sluzokože ili kože.

Ova „pasivna imunizacija“ je obično dovoljna za period dok se imunosistem deteta ne uspostavi u punoj meri. A to se dešava do 10. Godine života. A i posle toga imuni sistem čitavog života ostaje sposoban da uči kako da se bori protiv drugih izazivača bolesti.

Izvor: DW




Tagovi

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .