Komentar

Korona i političari: Budimo ljudi, zbog naše dece

MediaSfera

 

 

 

Piše: Miljan Paunović

Foto: Pixabay

 

 

Da nije bezazleno – nije, da ne treba previše paničiti – ne treba, da treba primenjivati posebne mere preventive i zaštite – treba. Korona virus je tu, dobro je da smo toga svesni i da se većina ljudi ponaša u skladu sa instrukcijama koje pre svega dobija od epidemiologa i infektologa. A najpre od predsednika Srbije Aleksandra Vučića.




Mi ovde u Srbiji dobijamo uputstva i raznorazne informacije od najviših predstavnika vlasti, predsednika države, premijerke, ministara, kao da su oni epidemiolozi i struka . Valjda smo tako blagosloveni. Korona je zaustavila i izbornu kampanju, te je red da se oni jedni te isti ne skidaju sa TV-a 24 sata, ali na drugu temu. Ode Dragan Đilas u treći plan, još uvek nije napadnut da je on, zajedno sa Jeremićem i Obradovićem kriv za ovu koronu.

Zbunjuće informacije

Informacije koje dobijamo od pomenutih nam državnika su pomalo zbunjujuće.

Evo par eklatatnih primera. Broj respiratora. Neophodni su u teškim slučajevima od ovog virusa, te je važno da ih imamo dovoljno. Prvo smo od predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić čuli da je broj respiratora državna tajna, kao i u drugim državama. Da bi par sati kasnije predsednik Srbije Aleksandar Vučić svima nama otkrio „državnu tajnu“ i rekao da imamo ukupno 1008 respiratora. Kod nas se očito državne tajne olako otkrivaju, i to nam saopštava predsednik države lično.

Zatim je na društvenim mrežama kružio snimak gde nam je predsednik Srbije rekao da niko nije ismevao ovaj virus. Niko nije rekao da je najsmešniji virus. Niko. – izjavio je Vučić. Poručeno nam je da lažemo, po ko zna koji put. Da bismo videli stariji snimak od pre desetak dana u kome pulmolog doktor Branimir Nestorović kaže da je ovo najsmešniji virus i to u istoriji čovečanstva, te da nema potrebe da paničimo.  Sram nas bilo, pojma nemamo šta slušamo i gledamo. Pamtimo šta nam priča predsednik, za razliku od njega. Možda treba da se zabrinemo za njegovo zdravstveno stanje, jer umor svašta može da napravi.

Ova dva primera su meni bila najzanimljivija u situaciji koja uopšte nije za smeh i šalu, posebno od ljudi koji bi trebalo da budu na visini zadatka i da ozbiljno pristupe poslu. Zaintrigirala me je i odluka o zabrani skupova – sa više od 100 ljudi. Nigde nisam pročitao da korona ne napada tamo gde ima 99 ljudi? Možda sam neobavešten, ali dobro, objasniće nam predsednik verujem….

 „Za našu decu“

Izbornu kampanju koju je SNS počeo pre korone, sa sloganom „Za našu decu“, mogu da nastave na jedan sasvim logičan način – da predlože raspust zbog novonastale situacije. Kao što znamo, i naša deca mogu da obole od korona virusa, a još uvek idu u školu. Kaže „struka“ na čelu sa srpskim predsednikom, da nema potrebe za obustavom nastave. Nema potrebe ni da peru ruke, jer na društvenim mrežama roditelji (kojima ja verujem) pišu kako nema sapuna u svim školama. Ispada da su Makedonci, Slovaci, Francuzi, Slovenci mnogo veći paničari, jer njihova dece ne idu, ili od narednog ponedeljka neće ići u školu.

Dobro, mi smo posebna vrsta, te kao takva valjda nećemo biti istrebljeni zbog par nelogičnih odluka. Naša deca, ali stvarno, sva naša deca, više uče kod kuće nego u školi. To znam iz iskustva. U školi onako paušalno dobiju par lekcija u 45 minuta, plus još par strana da nauče sami i to je to. Ne vidim razlog da ne pauziraju nekoliko dana, nedelja, jer šta će nam bolesna deca. Jedino ako to nije strategija koja uključuje i predizborni slogan vodeće nam partije.

Korona virus – lokalna transmisija

Kažu epidemiolozi da će korona virus tek imati lokalnu transmisiju. Znači tek će se širiti kod nas. Možemo da sprečimo da se ne raširi po našoj deci, ali i po nama. Pojedine kompanije u Srbiji donose ili su donele odluku da njihovi radnici rade o kuće. Sinoć sam bio do Linde (Lidla), gužva. Kupuju ljudi, ima namirnica, malo fali vlažnih maramica. Šećera i ulja ima, ali vidi se da se uzima na veliko. Sretnem komšije. Pružaju mi ruku. Ne rukujem se. Komšija me zeza. Neka me zeza, ja poštujem uputstva. Odakle znam kolica koja guram ko je „vozio“ pre mene? Gledam da umanjim rizike što manje, jer tako kažu Italijani pre svega, narod koji je najviše stradao od ovog virusa.

Ljubićemo se i grliti kada sve ovo prođe. Do tada neka svako radi prema svojoj savesti i nahođenju. Život je jedan, a mi treba da budemo solidarni i pametni, kao što jesmo. Zbog naše dece i zbog nas samih.

Autor teksta je diplomirani politikolog, novinar i gl. urednik portala RIC

Tekstovi objavljeni u rubrici „Komentar” odražavaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom redakcije MediaSfere




Kategorije