Bolesti debelog creva, uključujući i rektum u stalnom su porastu. Karcinom debelog creva je po učestalosti na drugom mestu kod muškaraca i na trećem kod žena, a po mortalitetu je na drugom mestu.
U Srbiji se beleži porast obolelih od karcinoma debelog creva (30-35 na 100.000 stanovnika), a svake godine se operiše od 4.300 do 4.500 pacijenata.
Prema epidemiološkim svetskim studijama od karcinoma debelog creva, podjednako oboljevaju i žene i muškarci, dok u našoj zemlji statistika govori da je prisutniji kod jačeg pola.
Nastanak karcinoma debelog creva uzrokuju stil života, način ishrane, redovnost pražnjenja crevnog trakta i prisustvo kancerogena u nekim aditivima u ishrani, kaže prof.dr Zoran Krivokapić.
“U uzročnike se ubrajaju i slaba fizička aktivnost i gojaznost, kao i faktor nasledja, koji u nastanku karcinoma debelog creva učestvuje sa 15 odsto. Zato bi porodice kod kojih postoji genetska predispozicija, trebalo češće da idu na preglede kod lekara”, veli prof.dr Krivokapić.
U našoj zemlji se dosta radi na prevenciji kolorektalnog karcinoma. Nacionalnim programom obuhvaćena je populacija od 50.do 69.godina, jer su dosadašnje studije pokazale da se pomenuta vrsta karcinoma, javlja kod osoba u starijem životnom dobu.
Što se tiče primarne prevencije, potrebna je promena stila života, redovno uzimanje voća i povrća, povećana fizička aktivnost i smanjenje gojaznosti.
Pritom, kalorijski unos hrane podrazumeva da ne bude više od 20 odsto masti životinjskog porekla, a preporučuje se uzimanje žitarica, pirinča, mekinja, suvih šljiva i smokava. Na taj način bi se ubrzalo pražnjenje kroz debelo crevo i tako smanjio kontakt potencijalnih kancerogena sa sluzokožom.
Simptomi
Osnovni simptomi oboljenja debelog creva su krvarenje, promena režima prašnjenja creva, sluz i gubitak u težini. Rano otkrivanje kolorektalnog karcinoma, odnosno premaligne ili početne maligne lezije, mogu da se reše endoskopski, kaže doc.dr Velimir A. Marković.
U cilju ranog otkrivanja karcinoma debelog creva, koriste se hemokult testovi vrlo senzitivni na prisustvo krvi u stolici. Ukoliko je pomenuti test pozitivan, pacijentu se preporučuje kolonoskopija.
“U većini slučajeva se otkriju benigne promene u formi polipa, koje će za sedam do deset godina postati karcinom. Tumor ili rani karcinom u 90 odsto slučajeva, može da se odstrani kolonoskopski”, navodi prof.dr Krivokapić.
Superiorna robotika
Laparaskopska hirurgija je po svim onkološkim principima lošija nego otvorena hirurgija, ali zato će sada robotika biti superiornija.
Iako robot puno košta, benefit za pacijenta će biti mnogo veći, dok je za hirurga komotnija pošto on sedi tokom zahvata, što je bitno kod dugačkih operacija, ističe prof.dr Roberto Bergamski iz Njujorka, jedan od vodećih hirurga u laparaskopskoj hirurgiji i robotici.
“Ne može svako da svira kao Paganini, ali pomoću robota i mlad čovek može da radi isto kao učitelj, posle samo nekoliko operacija”, zaključuje Bergamski.
Izvor: Blog Feniks
Dodaj komentar