Kolumne Lepa strana sveta

Milica Cincar-Popović: Matematika srca

MediaSfera

 

Piše: Milica Cincar-Popović

Foto: Pixabay

 

 

Kada sam završila 5. razred osnovne škole, roditelji, tetka i teča su me poveli u obilazak zemalja tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Ne znam šta su hteli s tim; prethodno leto sam bila provela u Engleskoj, pa su valjda želeli da vidim i svet s druge strane gvozdene zavese, da ne ostanem slepa kod očiju. Šta god da su planirali, izjalovilo im se – putovanje je počelo i završilo se u Bugarskoj, još pre nego što smo stigli do Rilskih manastira koje smo planirali da posetimo nakon Sofije.




Stanovnici glavnog grada su bili dizajnirani kao da žive u parodiji na modu od pre 10-20 godina, fasade neodržavane, a hrana je mirisala na nešto što je moj organizam registrovao kao nejestivo. Objasnili su mi da je to ovčetina, da je to delikates, ali ni moj stomak ni moj nos nisu hteli da progutaju niti objašnjavanja, niti taj miris.

Nakon dva dana u Sofiji, umorna, izgladnela, daveći se od neslobode koja se mešala s vazduhom koji su ti anahrono dizajnirani ljudi udisali, pala sam u nesvest. Kada sam se osvestila, plakala sam i drhtala i nisam mogla da prestanem, jer je teskoba, gusta nožem da se seče, bila preteška za mene. Odmah su me stavili u kola i krenuli smo natrag, u Jugoslaviju. Jecala sam i tresla se sve do Zaječara, gde su mi lepi kelneri i kelnerice tamnošnjeg hotela, dobra hrana i meka posteljina spasli život.

Ljudi su se, međutim, rađali  i živeli u toj teskobi koja je mene zamalo ubila. Navikavali su se na nju od rođenja, kao žaba na sve topliju vodu u kojoj se kuva. Ništa lakše nego izolovati grupu ljudi, čak i celu zemlju. Čak nije neophodno ni previše cenzurisati – važnije je zatrpavati tu grupu ljudi selektovanim sadržajem.

Život u strahu

Na primer, ako hoću da živite u strahu, neprestano ću vas bombardovati vestima o ubistvima, nesrećama i bolestima. Tako ću vam napuniti glavu, da se preliva! Što bih pokušavala da sakrijem umetnička, naučna, filozofska kretanja od vas, kad ste vi već toliko zastrašeni, da nemate oči ni za šta drugo, osim za predmet svog straha. Sigurni ste da svet propada, a ko ne misli tako, zabija glavu u pesak, ili je shizofreičan.

Da sam tada, početkom osamdesetih, rekla nekoj dami koja je mislila da su njena mini suknja i cipele s platformom poslednji krik mode, da sam joj rekla kako su se u ostatku sveta suknje produžile a cipele istanjile i ušiljile, ne bi mi verovla.

Ako sada, prosečnom građaninu sveta uplašenom od „korona“ virusa, porasta kriminala i terorizma, kažem kako odmah pored njega, možda baš u susednom stanu, živi prosečni građanin koji nije ni uplašen ni depresivan, iako nimalo ne beži od realnosti, hoće li mi poverovati? Ne znam, ali znam jedno: razlika između pakla i života je u srcu. Iz srca se živi; ko negde drugde nađe izvor za svoje postojanje, taj ne živi, već se zlopati u paklu.

Možda se ne bih usudila da tako čvrsto verujem u ove  svoje uvide, kad bi oni bili samo moji. Sva sreća te nisu, baš naprotiv. Daleko od toga. Kvantna fizika jasno ukazuje posmatraču da će rezultat ogleda zavisiti od pozicije posmatranja.

U svetovima drukčijih talasnih dužina

Da to iskažem jasnije – ako me pogledate na talasnoj dužini rendgenskih zraka, izgledaću ka kostur; ako me posmatrate na talasnoj dužini infracrvenih zraka, biću kao oblak. U svetovima drukčijih talasnih dužina, moja pojavnost je drukčija. Koja je slika realna? Pa, sve tri. I sve postoje istovremeno, na različitim talasnim dužinama.

Koja je, onda, vaša talasna dužina? Kako sačuvati svoju talasnu dužinu od uticaja sredine, a živeti u stvarnosti; biti svoj, a ne produkt manipulacije? Dalaj Lama često ističe da, ako želimo da obrazujemo dete, ne da mu napunimo magacin, već da ga obrazujemo zaista, obogatimo znanjem i sposobnošću da to znamje upotrebi, onda podjednako moramo da razvijamo i mozak i srce tog deteta. Nema inteligencije bez plemenitosti, nema duhovnosti bez duševnosti.

Jednostavno je – moja talasna dužina određena je ritmom mog srca. Srce je centar malog svemira koji se zove čovek. Psiholog Dok Čajldr nije bio jedini koji je kroz svoju praksu primetio da su za svakog čoveka prave odluke uvek one koje donese, kako bismo mi rekli, „punog srca“. Ali, Čajldr je bio prvi koji je shvatio globalnu potrebu za novom edukacijom i osetio se dovoljno snažnim i sposobnim da je pokrene.

Usredsredite pažnju na svoje srce

Osnovao je Institut za matematiku srca – The HeartMath Institute – sa ciljem da aktivira i razvija srce čovečanstva. Institut danas ima veliki broj zaposlenih i još veći broj saradnika, i to uglavnom među vodećim naučnicima sveta iz oblasti fizike, astronomije, medicine, biologije…  Uz istraživanja koja treba bolje da objasne ulogu i sposobnosti ljudskog srca, institut pruža edukacije i savetovanja. Mnogi programi instituta su besplatni – nije vam potreban novac ako hoćete da edukujete svoje srce; neophodna vam je srčanost.

Institut za matematiku srca danas postaje popularan kao što je to, reimo, bio CERN devedesetih. Sve češće ćete naći da se savremeni autori iz raznih oblasti pozivaju na otkrića ovog instituta, ako ne u svom radu, a ono u svojim životnim praksama koje su im taj rad olakšale. Evo, otkriću vam za kraj ovde jednu od jednostavnih tehnika koje Institut za matematiku srca preporučuje:

Usredsredite pažnju na svoje srce. Udahnite iz svog srca, a zatim polako izdahnite iz istog centra. Nastavite tako još nekoliko puta. Neka vaše disanje bude malo sporije i dublje nego obično.

Ovu tehniku možete da primenite u kojoj god situaciji želite, bilo da ste sami, ili u društvu. Šta god da posle tih nekoliko udaha i izdaha učinite, biće delo kojim ćete biti zadovoljni, jer će biti u skladu s vašom suštinom. Probajte.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .