Duhovnost

Danas je Teodorova subota, veliki praznik sa mnogo običaja

mediasfera-duhovnost-sveti-teodor-teodorova-subota.jpg

MediaSfera

 

 

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju danas Teodorovu subotu. Za ovaj dan vezani su mnogi običaji, a jedan se naročito odnosi na žene.




Todorova subota, ponegde Todorica ili Hroma subota pada prve subote Vaskršnjeg posta. Posvećena je događaju u kome je učestvovao sveti Teodor Tironski.

Sveti Teodor Tiron ima svoj praznik 2. marta (po gregorijanskom kalendaru), kada se slavi njegov spomen, a danas se pominje samo njegovo čudo iz četvrtog veka.

Sveti Teodor

Crvkena priča o Svetom Teodoru kaže da u vreme velikog gonjenja hrišćana, car Julijan Odstupnik je izdao naredbu da se u Carigradu sve namirnice na pijaci poprskaju krvlju idolskih žrtava, da bi se hrišćani, jedući ih, oskrnavili za vreme Časnog posta.

Arhiepiskopu carigradskom Evdoksiju javi se sv. Teodor Tiron, i otkrije mu tu zlu nameru cara. Na pitanje vladike šta da jedu hrišćani koji poste, svetac je objasnio kako da kuvaju pšenicu i mešajući je sa medom prave koljivo.

Sveti Todor preminuo je 306. godine a njegove mošti nalaze se u manastiru Hopovu, na Fruškoj gori. Ovaj svetitelj je prvi svetac-zaštitnik grada Venecije, koga je kasnije nasledio Sveti Marko.

Veza izmedju pravoslavnog sveca Svetog Teodora i todoraca je da baš u vreme kada se on praznuje, izabrali da najviše napadaju. Narod smatra da se najveći broj psihičkih poremećaja kao što su ludila, samoubistava i zaposednutosti javlja u vreme Teodorove nedelje i ove sledeće.

U pojedinim delovima Srbije veruje se da molitvama Tironu možete da se izlečite od padavice.

Veruje se da se sa ovim praznikom proslavlja dolazak lepšeg godišnjeg doba, pa se u narodu kaže da je Sveti Teodor otišao sa konjima da dovede leto.

Teodorova subota

Za Svetog Todora veruje se da je zaštitnik stoke, naročito konja, pa se ovaj dan naziva još i Konjski dan – kada se konji ne prežu (u kola) već samo jašu. U takovskom kraju ovaj svetac se slavi, jer se veruje da leči od padavice. Seljaci u to vreme odlaze u obližnje manastire sa bolesnima, pale sveće i mole se svecu za zdravlje.

Trke konja su se na ovaj dan organizovale u Šumadiji. Uopšte, u mnogim selima se konji jašu, i pokazuju po selima.

Srbi, Makedonci i Bugari veruju da sveti Todor, u vidu noćnog jahača tokom Todorove nedelje može da donese bolesti i ludilo.

Na Todoricu po prvi put izlaze zmije nakon zimskog mirovanja. Na Kosovu misle da je nekada sveti Teodor upravljao zmijama koje su imale noge. Kad su zmije počele da ujedaju ljude, on se naljuti na njih, oduze im noge, a ljude nauči kako da ih tuku štapovima i hvataju.

Naši običaji

Prema običajima, hrišćani na taj dan kuvaju žito koje osvećuju u crkvi i tako proslavljaju Svetog Teodora, koji je kasnije postao svetac i velikomučenik.

Na taj dan se pali smeće (radi zaštite, tj. za zdravlje konja i porodice, radi odavanja poštovanja demonima i kao zaštita od zmija).

Žene na Todorovu subotu ne smeju da peru kosu, u kući se ne sme paliti vatra (jer demoni ne vole dim), a decu treba okupati pre konjskih trka.

Pored toga, Srbi u Vojvodini veruju da noću uoči svetog Todora jašu povorke belih konja. Među njima je predvodnik hromi konj. Postoji verovanje da je i sam Sveti Todor jahao takvog hromog konja, pa se zato može čuti i naziv Hroma subota.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .