MediaSfera
Državni organi Crne Gore, uprkos stavu velikog broja građana i sve masovnijih protestnih litija, krenuli su u sprovođenje Zakona o slobodi veroispovesti.
Kako navode „Novosti“, ne čekajući početak najavljenog ekspertskog dijaloga pravnih timova Mitropolije crnogorsko-primorske i Vlade Crne Gore na temu spornih delova zakona, koji diskriminišu Srpsku pravoslavnu crkvu, Upravi za imovinu počela je da stiže dokumentacija o statusu verskih objekata u Danilovgradu, Nikšiću i Gusinju.
Ovi akti, napominje list, tiču se manastira Ostrog i Ždrebaonik, kao i drugih hramova i dobara.
Advokat Mitropolije Dalibor Kvarić rekao je za „Novosti“ da je vladina priča o dijalogu prevara kako bi u tišini sprovodili zakon, pripremali dokumetaciju i dostavljali je nadležnim organima.
List podseća da je najveći problem državnih činovnika nepoznanica kako je crkvena imovina uopšte mogla da bude upisana kao svojina SPC.
„Velika nam je nepoznanica kako i na osnovu čega je upis izvršen i šta je to motivisalo pojedine katastre da mogu upisivati imovinu na SPC“, rekao je za „Pobjedu“ direktor Uprave za imovinu Blažo Saranović, najavljujući postupke za reviziju ovih uknjižbi.
Zakon o slobodi veroispovesti
Zakon o slobodi veroispovesti, usvojen u crnogorskom parlamentu krajem prošle godine. Uprkos protivljenju Mitropolije crnogorsko-primorske SPC i dela opozicija stupio je na snagu 8. januara 2020.
Usvajanjem Zakona o slobodi veroispovesti prestaje da važi dosadašnji Zakon o pravnom položaju verskih zajednica iz 1977. godine.
Shodno ovom zakonu, nakon 800 godina postojanja, verska zajednica SPC u Crnoj Gori više nema status pravnog lica, a njena imovina se tretira kao imovina bez vlasnika.
Tako će nacionalizacija objekata i zemljišta u posedu SPC vršena bez naknade. Popisom i uknjižbom država Crna Gora postaje novi vlasnika tih nepokretnosti. Rešenja o upisima trebalo bi da budu dostavljena SPC-u, kao zainteresovanom licu.
Uprava za imovinu ima rok od godinu dana, počev od 8. januara, da utvrdi verske objekte i zemljište koji su prema ovom zakonu državna svojina, da izvrši njihov popis i podnese zahtev za upis prava državne svojine na tim nepokretnostima u katastar nepokretnosti.
Nakon toga Uprava za nekretnine ima rok od 15 dana, od dana podnošenja zahteva, da izvrši upis zahteva i da odmah, bez odlaganja o tome obavesti versku zajednicu koja koristi objekte i zemljište.
Zakonom o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica propisano je da verski objekti i zemljište koje koriste verske zajednice na teritoriji Crne Gore koji su izgrađeni, odnosno pribavljeni iz javnih prihoda države ili su bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918. godine, i za koje ne postoje dokazi o pravu svojine verskih zajednica, kao kulturna baština Crne Gore, državna su svojina.
Takođe, propisano je i da verski objekti koji su izgrađeni na teritoriji Crne Gore zajedničkim ulaganjima građana do 1. decembra 1918. godine, a za koje ne postoje dokazi o pravu svojine, kao kulturna baština Crne Gore, državna su svojina.
Dodaj komentar