MediaSfera
Da li je papa Pije XII znao za „pacovske kanale“ kojima su nacistički zločinci bežali u Južnu Ameriku? To će biti glavno pitanje kada se u ponedeljak 2. marta budu otvorile vatikanske arhive.
Apostolski arhiv je jedan od najstarijih arhiva na svetu, osnovan početkom 16. veka, obuhvata oko 85 kilometara arhivske građe. To je jedan od najznačajnijih arhiva u svetu i on je lični arhiv rimskog pape. Do prošle godine je nosio naziv Tajni arhiv, ali je papa Franja ukinuo tu reč tajni i sada je Apostolski arhiv.
Ukupno 60 mesta, u dvorani u kojoj će se prelistavati dokumentacija, već je rezervisano do kraja godina. Šta očekuje stručna javnost, koje će tajne biti obelodanjene, kakva je bila uloga Rimokatoličke crkve u Drugom svetskom ratu, da li je takozvanim „pacovskim kanalima“ pomagala nacistima da beže u Južnu Ameriku, šta je od te dokumentacije važno za Jevreje, šta za Srbiju i prostor bivše Jugoslavije?
„Pacovski kanali“ vode u Vatikan
Na hiljade nacističkih zločinaca su nakon rata, uz pomoć Katoličke crkve, uspeli da pobegnu pred rukom pravde. Najčešće su se koristili tzv. „pacovski kanali“: iz Insbruka, preko Alpa, do Merana ili Bozena u Južni Tirol, a potom u Rim. Odatle je većinu put vodio do luke u Đenovi, odakle se išlo dalje brodom u Južnu Ameriku. Najčešće u Argentinu.
„Pacovski kanali“ nisu bili nekakav razrađeni sistem, već su se sastojali od mnogih pojedinačnih komponenti. Bila je to spontana saradnja različitih institucija, piše DW.
Duga lista ratnih zločinaca
Većina zločinaca je duže ili kraće vreme boravila u nekom od katoličkih samostana u Južnom Tirolu. Neki su tu živeli i više godina, organizovali dalje bekstvo, prikupljali novac. Kada bi stigli u Rim, dobijali su vatikanske dokumenta o identitetu – a s njima onda i pasoše Međunarodnog Crvenog krsta. Do 1951. izdato ih je ukupno oko 120.000 – većinom izbeglicama koje su tražile neko utočište nakon rata, a među njima i mnogim Jevrejima koji su želeli da odu u Palestinu.
„Pacovski kanali“ su bili put za bekstvo mnogim nacističkim ratnim zločincima. Među njima su recimo bili i Adolf Ajhman, jedan od glavnih organizatora Holokausta; Jozef Mengele, sadistički lekar iz Aušvica; Klaus Barbi – „Mesar iz Liona“, bivši šef Gestapoa u tom francuskom gradu; Erih Pribke, esesovac odgovoran za masakr nad 335 civilia u blizini Rima; Valter Rauf, čovek koji je izmislio tzv. kamione-gasne komore kojima su uhvaćeni Jevreji ubijani još za vreme vožnje.
Šta je znao papa Pije XII?
O „pacovskim kanalima“ je već mnogo toga poznato, ali na jedno pitanje još nije odgovoreno: koliko je o svemu znao tadašnji papa Pije XII?
Italijan Euđenio Marija Đuzepe Đovani Pačeli izabran je za papu 2. marta 1939, neposredno pred početak Drugog svetskog rata. Na funkciji je ostao do svoje smrti 1958.
Poznato je da se papa Pije XII bojao komunizma. U tom smislu, svoju aktivnost su opravdavali i crkveni službenici koji su pomagali nacistima u bekstvu: svejedno koju su oni ulogu imali u vreme nacionalsocijalizma, oni su se borili protiv komunista i zato ih treba zaštititi od političkog progona. Komunizam je za njih predstavljao najveću opasnost za Katoličku crkvu.
Ristić: Biće to samo još jedan dokaz o saradnji kardinala Stepinca i NDH
„To je značajan događaj i momenat za nauku, za istorijsku nauku… Povremeno se otvaraju određene hronološke celine kada je Apostolski arhiv u pitanju, poslednji put je to bilo učinjeno 2006. godine. U pitanju je bio međuratni period između Prvog i Drugog svetskog rata, što je nama omogućilo da se polako približimo tom ratnom periodu“, kaže istoričar Dejan Ristić i dodaje da će javnosti i istraživačima biti dosupna arhivska građa iz perioda od 1939. do 1958. godine.
Na pitanje da li veruje da Vatikan sme da dozvoli da se arhivskom građom možda dokaže neka veza pape Pija i genocida nad Jevrejima i da su postojali takozvani pacovski kanali, Ristić je odgovorio:“Pacovski kanali su istorijska činjenica… Papa Pije je bio kontroverzna ličnost i dobrim delom bi moglo da mu se pripiše sve što se priča“, pa i to, kako je dodao da je bio „Hitlerov papa“.
Zato je i važno, podvlači, to što je papa Franjo doneo odluku o otvaranju ove arhivske građe.
„Nakon ovog ćemo pouzdano znati. U tom mozaiku fali nekoliko kockica, sada ćemo ih popuniti. Ono što je takođe veoma dragoceno za nas i ovo će nam pomoći u procesu koji je započet pre čitavog niza decenija, a to je kanonizacija kardinala Stepinca. Ovo će doprineti da se sazna za arhivsku građu za koju mi već znamo da postoji u Vatikanu“, objasnio je Ristić te dodao da će sada biti poznat i sadržaj pisama koji je kardinal Stepinac slao papi Piju.
„Ovo će biti poslednji ekser u sanduku obustavljanja kanonizacije kardinala Stepinca nakon što i naši i strani istraživači dođu do te građe…“, poručuje Ristić, te dodaje da će ovo biti samo još jedan dokaz o saradnji kardinala Stepinca i NDH.
Dodaj komentar