Danas je u Kombank dvorani održana prva konferencija za štampu 48. FEST-a, na kojoj je ekipa filma Otac predstavila ovo ostvarenje pred sutrašnju domaću premijeru. Na konferenciji su govorili reditelj i ko-scenarista Srdan Golubović, glumci Goran Bogdan, Nada Šargin, Milica Janevski, Vahid Džanković, kao i direktor fotografije Aleksandar Ilić. Prenosimo vam deo razgovora o filmu.
Film „Otac“ biće premijerno prikazan sutra u Sava centru u 19 časova, a neposredno pre početka projekcije održaće se ceremonija otvaranja u okviru koje će Uliks Fehmiju, sin Bekima Fehmijua kome je festival i posvećen, uručiti Beogradski pobednik velikoj glumici Miri Banjac.
Pun pozitivnih utisaka sa Berlinala, ohrabren dobrin kritikama i reakcijama publike, reditelj Srdan Golubović kaže da jedva čeka domaću premijeru.
-Hvala Jugoslavu Panteliću što nam je učinio veliku čast da film bude prikazan na otvaranju festivala. Za sve nas koji smo iz Beograda i bavimo se filmom, FEST je nešto uz šta smo odrastali i zavoleli film, FEST je duh Beograda, mesto gde sam upoznao većinu reditelja koji su na mene najviše uticali. Zaista mi je velika čast da ponovo imamo film ovde, privilegija je pred 3600 ljudi imati domaću premijeru. U Berlinu je veliko uzbuđenje jer je to svetska premijera i važna je za život filma, ali to uzbuđenje koje svi mi imamo pred sutrašnju premijeru i puni Sava centar je zaista poseban doživljaj za nekoga ko se bavi filmom.
Srdan Golubović kaže da je film “Otac” izuzetno dobro primeljen na Berlinskom festivalu.
– Sve projekcije bile su rasprodate, očigledno je krenula neka pozitivna priča oko filma. Sve kritike koje su do sada objavljene su izrazito pozitivne. Mislim da je film započeo svoj život na vrlo lep način.
Film „Otac“ slika Srbije
„Otac“ je film o čoveku kome su zbog siromaštva oduzeli decu, gubitniku, odbačenom i poniženom čoveku, koji postaje heroj kroz svoje putovanje, hodajući od svog sela na jugu Srbije do prestonice, sa kraja na kraj zemlje, iz protesta, iz dostojanstva, želje da dokaže i sebi i drugima, ali i iz očaja.
Nastao u produkciji Baš čelika iz Beograda, „Otac“ će biti jedini film iz Srbije na jubilarnom Berlinalu, koji će biti održan od 20. februara do 1. marta, saopštio je Filmski centar Srbije.
Golubović je krajem novembra 2019. godine završio snimanje „Oca“, a film je sniman osam nedelja na više lokacija u okolini Priboja, Zaječara, Knjaževca i Beograda.
Film su podržali Filmski centar Srbije, nemački fond MDM, francuski fond Cinema du Monde, te filmski fondovi Hrvatske, Slovenije i BiH, Arte France i ZDF Arte, kao i evropski fond Eurimages za koprodukcije.
Uvek ima nade
Glavnu ulogu, lik Nikole, u filmu “Otac” tumači Goran Bogdan. O tome kako je izgledalo putovanje sa Srdanom i sa celom ekipo filma “Otac” reako je:
-Srdan i ja smo puno radili na pripremama, tri meseca smo svaki dan analizirali scenario, i smatram da je to način kako treba da se radi. Naše siromašne kinematografije ne mogu da prate svetske tokove, mi samo možemo da imamo ljubav prema filmu i jedni druge. Mislim da bi trebalo da se vraćamo tome, put koji smo nas dvojica načeli je put kojim bi naše kinematografije trebalo da idu dalje.
Moj lik nije centar filma, poenta je baš u decentralizaciji. On je rasut, nema svoj centar. Pogrešno je gledati da li je on heroj, ne treba biti heroj, treba samo biti. Ubi nas krivica, očekivanje da moramo biti heroji, veliki narod, a vrhunac slobode je u tome da ne moramo da se pravimo, da možemo da budemo slabi, mali, rekao je Goran Bogdan.
Film, ipak, nije beznadežan, istakla je Nada Šagrin, koja u njemu igra majku dece, Biljanu.
– U prepremama za film odlučili smo se da on na kraju ipak nudi neku nadu. No, ipak to će biti na publici, kako ona doživljava film. Želela sam da ima nade. Iako je to što ta žena doživljava, i životno, socijalno i pshološki , situacija iz koje se teško izlazi. Ali želela sam da ima nade. Mi odgovor ne možemo da damo, ali možemo da se pitamo. Značilo mi je da za mene ipak postoji neka svetlost na kraju – kazala je glumica.
„Otac“ balkanski „Pariz, Teksas“
Prema rečima Golubovića, njemu je bilo jako bitno da film bude istinit i da se priči veruje. Zbog toga je proveo dug period razgovarajući sa ljudima koji su imali slična iskustva, ali i sa zaposlenima u Centru za socijalni rad.
– Hteo sam da film bude univerzalan, ali nije ipak svuda tako – taj nivo korupcije, birokratije i bezizlaza. Na kraju smo ipak hteli da otškrinemo vrata nekoj nadi koja daje čoveku snagu da se bori – kaže Srdan.
Srdan Golubović rekao je da je film “Otac” inspirisan stvarnim događajem u današnjoj Srbiji, u kojoj je realnost sve, samo ne Holivud.
-Na nekom portalu sam pročitao o Đorđu Joksimoviću, bilo mi je jako zanimljivo što je on iz protesta krenuo peške iz okoline Kragujevca za Beograd i odmah mi je u glavi bila slika – balkanski Paris Texas. On je tad već bio ispred ministarstva, i ja sam danima razgovarao s njim. Film je inspirisan njegovim životom, to je bio početak. Tu ima dosta dokumentaristike iz razgovora sa njim ali i iz razgovora sa ljudima koji rade u centrima za socijalni rad, sa ljudima koji su imali iskustva sa centrom za socijalni rad, smatrao sam da u tom segmentu stvar mora da bude apsolutno istinita. Inače mislim da film mora da bude istinit u svakom segmentu i stalno ponavljam rečenicu Abasa Kjarostamija, kad su ga pitali šta je za njega dobar film, a on rekao “onaj kome verujem”. Mi smo se trudili da napravimo film kome se veruje i smatram da je to prvo slovo filmske umetnosti.
Hteo sam da ovo bude univerzalan film, ali nije svuda ovako, nije svuda kombinacija korupcije, birokratije, bezizlaza. Ali ipak smo hteli da na kraju odškrinemo vrata nekoj nadi, da postoji svetlo koje daje nadu da čovek ima pravo i snagu i razlog da se bori.
Trudili smo se da ne budemo pametniji od junaka, da nam luksuz života u gradovima i u jednom potpuno drugačijem socijalnom okruženju od junaka ne da ideju da smemo i imamo pravo da budemo pametniji od njega. Pokušali smo da uđemo u njegove cipele iako nemamo tog iskustva. Sa druge strane, ja nisam hteo da pravim stvarnost gorom nego što ona jeste, nije bila namera da ovaj film šokira. Hteli smo da budemo dokumentaristički, da slikamo život kakav zaista jeste.
Dodaj komentar