Vruće teme

Vladika Grigorije: Stvar spasavaju slobodni ljudi

Vladika-Grigorije-tribina-Filozofski-fakultet

MediaSfera

 

Vladika Grigorije, episkop Diseldorfa i Nemačke govorio je sinoć na Filozofskom fakultetu u Beogradu na tribini „Za društvo tolerancije i odgovornosti“ u okviru ciklusa Nije Filozofski ćutati. Pored vladike Grigorija na tribini  su govorili: Rodoljub Kubat, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu (PBF), Vukašin Milićević docent PBF, dok je moderator bio Danijel Sinani, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Specijalni gost bio je Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz „Krušika“, koga je publika pozdravila velikim aplauzom na početku tribine.




Vladika Grigorije govorio je o litijama koje se organizuju u Crnoj Gori a protiv Zakona o slobodi veroispovesti i pravnom položaju verskih zajednica:

– Situacija u Crnoj Gori otkriva nam mnogo toga, a počeću od misli koju je zapisao Gete: “narod je verni sluga i veliki pobednik”. U poslednjih više od 100 godina u Crnoj Gori su se promenila samo četiri vladara – Nikola, Aleksandar, Josip Broz i onda je došao Milo Đukanović. Ako zamislimo da je taj narod pokušao sistem tih totalitarnih vladara da zatre u zemlju, onda se desilo ono što je bilo u „Buni protiv dahija“ – „usta raja k’o iz zemlje trava“.

Mnogi misle da je Milo Đukanović napravio grešku, pa doneo zakon. Tako ljudi misle da je buna protiv dahija nastala tako što su se vladari naši organizovali protiv Turaka. Ne, ja mislim da je sve to nastalo tako što je raja ustala jer ne može zuluma trpeti. Kolika god da je moć ili vlast nekog režima, doći će do preokreta kada sluga postane pobednik. Sto posto će ta reka doći ovde. Nemoguće je da se ne desi. Vi ste toliko uplašeni da vi ne možete verovati da će to da se desi. Radi se o tome da prvo treba otkloniti strah. To se dogodilo u Crnoj Gori. Ali dogodilo se još nešto. Došao neki čika da nudi nekim ljudima u Crnoj Gori, a ovaj seljak mu kaže: „zakasnio si“. Više im ni mediji ne pomažu. Ne mogu mediji u Crnoj Gori da lažu da nema ljudi na ulici, kad su oni svi na ulici, rekao je vladika Grigorije.

U Crnoj Gori ljudi danas idu ulicama nakon toliko godina ponižavanja i tiranije i oni su pobednici. Zašto? Zato što oni nisu nikakva masa. Zato što je svaki od njih tamo dobrovoljno. Svako od njih je zasebno ličnost. A istovremeno su zajednica. Reka koja teče ka pristaništu i prikazuje mirnoću. Nema mržnje, nema nasilja. Nisu podeljeni po stranačkim pripadnostima. Nema Srba i Crnogoraca. Nema pobožnih i nepobožnih. Svi su jedno. To se dogodilo na bazi slobode i na temelju vere. Na temelju vere se uvek grade stubovi koji mogu da postanu nada. Ono što je najvažnije od svega, sve vreme se isključuje mržnja i prema onima koji nas gone. To je bio i detalj stradanja hrišćana u prva tri veka. Mislim da će se dogoditi pravo čudo. Da će iz tog pokreta ljudi krenuti novo vreme. Završava se epoha vladalaca lopova, prevaranata, lažova koji rade sve suprotno od onoga što govore. Niko ne može da se suprotstavi toj reci koja teče. I u ovom gradu će poteći ta reka i zbog toga sam srećan što sam među vama. Neće ova vlast još dugo.

– Ja ne mogu da shvatim na kojoj osnovi je ovo društvo podeljeno. Ko su ovi, a ko su oni? Ništa to dobro neće doneti. Dobro će doneti ako se potpuno promenimo. Da mi tražimo da plemenit čovek bude „kralj“. Kad pravedan čovek bude vladar… To je čovek kao Sveti Sava. Plemić koji neće vrstu plemstva koje mu daje krv i porodica, nego plemstvo kojim se žrtvuje za narod. U kojem on služi narodu. Zato je Sveti Sava jedna moguća snaga iz koje možemo da krenemo. Da se traže ljudi koji mogu da se odreknu vlasti, a ne da imamo ljude koji kažu da ni po koju cenu neće da se pomaknu sa vlasti. U tom smislu je vrlo važno da pokušamo da kažemo ljudima koji lažu: „nemoj da lažeš„. Jer kad čovek koji hoće da zavlada mora puno da laže. Kad je čovek plemenit i dobar, on ćuti, jer nema potrebu da laže. Svi hoće da budu u njegovom prisustvu, upozorio je vladika Grigorije.

– Ne postoji ličnost bez zajednice. Ne postoji ni zajednica bez ličnosti. U zajednici u kojoj su ljudi masa, vođa će biti nekreativna ličnost. On neće biti neko ko je tu došao na osnovu znamenitih dela. Čitao sam knjigu „Koža u igri„, u kojoj sam pročitao da je 70 rimskih vladara poginulo na bojnom polju. Danas imamo situaciju u kojoj vladar sedi potpuno zaštićen, njegova koža nije u igri, a koža svih drugih je u igri. Car Lazar je stavio svoju kožu u igru. Danas imamo ljude koji nikad ničim ništa nisu zaslužili. Kako to postižu? Tako što ljude pretvore u bezličnu masu. U Crnoj Gori je svaki čovek za sebe neponovljiva ličnost. A opet su narod. Kada uzmete ove ljude ovde što guraju u autobuse, tu nema ličnosti.

– Nisam za to da se odvaja teritorija i priznaje Kosovo. Za to sam da ne postoji nikakva granica između ljudi ako nisu iste vere i nacije. Različitost uvek obogaćuje. Kada gledam kao neko ko voli Srbiju, nisam za podelu i davanje teritorije. To ne bi niko na svetu uradio. Ja sam za to da Albanci mogu da žive u državi sa nama i to je moguće zahvaljujući hrišćanstvu. Reč „kosovski zavet“ je način života. To ne treba povezivati samo za teritoriju. To znači da se žrtvuješ za drugoga, a ne drugoga za sebe. Kosovski zavet izvire iz Novog Zaveta. To ja mislim o Kosovu, smatra vladika Grigorije.

Vladika Grigorije govoreći o toleranciji, odgovornosti i slobodi  napravio je digresiju o trojici braće kod Dostojevskog Aljoši, Ivanu i Dimitriju i rekao da Aljoša i Ivan predstavljaju politiku i crkvu i uvek razgovaraju, a da je Dimitrije taj koji spasava stvar i koji dobrovoljno ide na robiju iako nije ubio.

„Taj Dimitrije, to je ovaj Aleksandar Obradović“, rekao je vladika i dodao da se uvek govori o državi i crkvi, a da stvar spasavaju slobodni ljudi.




Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .