MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Foto: Pixabay
„Progovori i reći ću ti ko si“, mudro zbori Sokrat, ali opet ovu njegovu izreku ne treba uzimati zdravo za gotovo. Možemo reći i neku glupost, a sigurna sam da Sokrat nije na to mislio.
Veština govora i javnog nastupa je presudna za čoveka. Naš stav, izbor reči, intonacija, konstrukcija rečenica, mimika, gestikulaca otkrivaju sve o nama. Pažnja publike najmanje je usmerena na ono što govorimo, a najviše na naš javni nastup. Nakon ove rečenice ne treba da kliknete na X koji se nalazi u gornjem desnom uglu, jer mislite da ovaj tekst nije za vas. Vi možda pod javnim nastupom mislite na velike korporacije i auditorijume gde ljudi izlažu velike i ozbiljne projekte, ali niste upravu. Javni nastup je svuda oko nas. Javni nastup je kupovina u prodavnici, upoznavanje sa nekim, odgovaranje na ispitu…
Kod nas postoji izreka „Čovek se dočekuje po odeći, a ispraća po pameti”. Primećujete i naš narod, poput Sokrata, smatra da je govornička veština presudna za uspeh. Čovek može da bude sređen, lep i sa dobrim projektom, ali ako ne zna da ga iznese sve to pada u vodu. Ali postoji i obrnuta situacija. Neko može da ima lošiji projekat, ali svojim javnim nasupom može da kupi i zaintrigira publiku.
Verovatno ste sada pomislili i na tremu.
Pričati ispred nekoliko stotina ljudi, ili pričati pred profesorom, ili pričati pred bilo kim od koga se vi plašite (najčešće nepotrebno) nije ni malo lako. Trema je tu. Obliva vas hladan znoj, cupkate nogom iako se trudite da ostanete mirni, grlo se steže, glas drhti, a vi ne znate šta ćete sa rukama koje se same sa sobom igraju i drhte. U tom slučaju najbolje je da između prstiju stavite hemijsku i prebacujete je ležerno, gotovo neprimetno iz prsta u prst.
Sad kad smo se rešili nemirnih prstiju postavlja se pitanje šta uraditi sa ostalim simptomima treme?
Ne brinite. Postoji magično rešenje i neće vas koštati ni jedne pare. Dobro,definitivno je ovo bolja ponuda od onih koje imaju TopShop reklame. Dakle, rešenje za tremu je sasvim jednostavno – na nju morate da zaboravite. Nemojte sad pomisliti da sam vam besplatno prodala maglu, jer nisam.
Dakle, šta je najgore što može da se desi?
Možete da se zbunite i da zaboravite šta ste hteli da kažete. Pa? To možete da okrenete u svoju korist, jer ljudi vole spontanost. A i što biste rizikovali da zaboravite tekst, ne treba da ga učite od prvog velikog slova do poslednje tačke, pričajte iz duše, jer publika voli kada smo emotivni i potpuno ogoljeni pred njoma. Ako baš želite da izdeklamujete tekst koji ste pripremili, a vi onda samouvereno izađite na pozornicu, zamislite da su svi u publici goli i da onda njih treba da bude sramota i strah, jer ih vi gledate, a ne oni vas. Pošto su sve oči i uprte u vas, neka i vaše oči gledaju i prelaze preko lica u publici baš kao što Zdravko Čolić neće da završi koncert dok ne vidi sve oči u publici.
Ipak nemojte da zaboravite da radite na svom javnom nastupu.
Neka vam u mislima uvek bude Sokratova ili narodna izreka, koja god da vam je draža!
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Dodaj komentar