Foto: Aleksadar Jočić
Srbiji ima oko 200.000 napuštenih kuća na selu, od kojih oko 50.000 kuća nema vlasnika, kao i da u proseku sva ta domaćinstva u kojima niko ne živi imaju i sve prateće objekte, štale i ambare, i zaključana vrata.
Satistika pokazuje i da oko 200.000 muškaraca starijih od 40 godina, kao i oko 100.000 žena starijih od 40 godina, nije oženjeno, odnosno udato. U 86 odsto sela opada broj stanovnika, dok se samo kod 12 odsto beleži njihov porast.
Prosečna starost nosioca poljoprivrednog domaćinstva u Srbiji je 61 godina, u Babušnici je prosečna starost 74 godina. U 570.000 seoskih domaćinstava u Srbiji živi preko milion ljudi, ako je Srbija pala ispod sedam miliona ljudi, jedan veliki deo stanovništva živi tamo, brinu sami o svojim potrebama a državi se okreću samo kada moraju da plate porez.
Srbija ima skoro 200.000 poljoprivrednih penzionera, od toga oko 170.000 poljoprivrednih penzionera sa minimalnim primanjima od 11.000 dinara, i dalje rade da bi preživeli.
Teški uslovi za život, udaljenost od gradova, nedostatak puteva, prodavnica, škola, vrtića, pošta, apoteka, ali i veterinatskih ambulanti, jer je poljopriveda osnovno zanimanje na selima , odnosno nepostojanje nikakve šanse za zaradu osim obrade zemlje glavni su razlozi napuštanja i zapuštanja sela.
Mlađi naraštaji će se vraćati iz grada u selo, smatra on, tek kada se stvore uslovi za život na selu kao što su u gradu.
Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić izjavio je nedavno da da država planira da popravi tu statistiku „tako što se pravi neka vrsta inventara uz izradu preciznog katastra državne zemlje u svakoj opštini, i da se shodno interesovanju mladih ljudi krene u ono što se zove ustupanje tog zemljišta onima koji žele da se bave poljoprivredom u dugoročni zakup bez nadoknade“.
Da li je to dovoljno da oživi srpska sela?
Dodaj komentar