Foto: Pixabay
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), od depresije danas boluje oko 300 do 350 miliona ljudi. Istraživanja ukazuju da se svaka druga osoba u Srbiji ne oseća dobro i pati od blagih simptoma depresije. Od depresije u Srbiji pati između 250.000 i 400.000 ljudi, što ovo oboljenje svrstava u red najmasovnijih poremećaja zdravlja u našoj zemlji.
Koliko često na pitanje „Kako si?“, dobijete odgovor „U depresiji“?
Depresija se javiti u svakom životnom dobu i danas je globalni problem.
Depresivan čovek je obično tužan i neraspoložen. Na prvi pogled ona se zaista i ne razlikuje od tuge. U tom stanju čovek je isrpljen, pa na svet oko sebe gleda pesimistički, nema volje da ma šta učini i zato se povlači iz sredinu u kojoj živi.
Depresivno neraspoloženje može da obuzme svakog zdravog čoveka.
Ne postoje muške i ženske depresije. Postoje samo depresije i klinička slika je identična. U poslednje vreme se govori o ženskim pravima, ženskom pismu, pa su tako ljudi skloni i depresije da pripišu ženama. Postoje depresije koje su specifične za žene i to su takozvane periodične depresije jer se javljaju u odredjenim životnim razdobljima, kao što su pubertet i klimaks. Tada su hormonske promene kod žena dosta istaknute i one ukazuju na uzrok samih depresija.
Danas je sve više depresivnih ljudi, zato što su životne okolnosti omogućile njihovu pojavu. Naime, u poslednjih desetak godina imali smo dosta stresogenih dogadjaja, što je pogodna klima za njihovu pojavu. Tome doprinosi i siromaštvo, jer ono radja nesigurnost, nemogućnost ispoljavanja optimizma.
Čitave nacije mogu biti depresivne. Još na egipatskim papirusima je opisana depresija koja je vladala u vreme II carstva Tebe, kada su ljudi bili toliko depresivni i u velikom broju se bacali u Nil, da su se krokodili toliko ugojili jedući ljudsko meso da nisu mogli da isplivaju.
Psihijatri kažu da je gubitak humora prva opomena.
Najbitniji simptomi na koje treba obratiti pažnju:
Različite metode skrivanja i zanemarivanja problema. Osoba koja je u depresiji neretko se pretrpava obavezama i juri s jednog zadatka na drugi kako ne bi morala da razmišlja ili razgovara o onome što ju muči, pri čemu je često dovoljno da neko zagrebe po površini osećaja koje skriva, pa da se ceo taj „zid“ raspadne.
Preterana sklonost plakanju, negativnom gledanju na stvari, trajan osećaj da će sve čime se bavimo poći po zlu, te nemoć da primetimo da su neke stvari ipak završile dobro uprkos našim negativnim očekivanjima.
Često isticanje uverenja „meni niko ne može/ne želi da pomogne„, ili stava „meni nema pomoći„, odnosno osećaja da smo u bezizlaznoj situaciji.
Gašenje emocija, odnosno faza apatije, tokom koje osoba ne pokazuje zanimanje ni za stvari koje su joj nekad bile važne, tako da se čini da „vozi“ na autopilotu.
Neobjašnjivi bes takođe je jedan od načina izražavanja depresije: Na primer, ako osoba ne može da se nosi s tugom zbog toga što ju je povredio partner, umesto da s njim reši probleme, ponekad može reagovati tako da je stalno ljutita i viče na decu.
Prekritično ponašanje prema sebi, stalno insistiranje na greškama koje smo napravili, na tome da nismo dovoljno sposobni ili dorasli za posao i obaveze s kojima smo suočeni.
Ako osoba prestane da mari za ljude koji je vole, pa i za vlastitu bezbednost – tako, na primer, može da se dogodi da postane sklona prebrzoj vožnji, ili preteranom uživanju u alkoholu.
Dodaj komentar