MediaSfera
Foto: Wikipedia
Najveća pošast savremenog doba bio je španski grip – koji je kako se procenjuje ubio 50 miliona osoba, a zaraženo je bilo pola milijarde, što je trećina tadašnje svetske populacije.
U Prvom svetskom ratu je poginulo, ili na neki indirektan način život zbog rata izgubilo oko deset miliona vojnika i još, procenjuje se, oko sedam miliona civila. I taman kad je rat završio, pojavila se bolest kakvu svet dotad nije video.
Zbog čega je španska groznica bila toliko smrtonosna i da li bi saznanje o tome moglo da nam pomogne da se pripremimo za slične pandemije u budućnosti?
Lekari su 1918. tek bili otkrili da virusi postoje, ali sasvim sigurno nisu znali da je ove bolesti uzrokovao virus – kaže Vendi Barkli sa Kraljevskog koledža u Londonu. Proći će još mnogo vremena pre nego što budu izmišljeni lekovi protiv virusa i vakcine koji nam danas omogućavaju suzbijanje zaraze i brži oporavaka.
Posledice rata
Prvi talas virusa stigao je na proleće 1918. godine i prošao gotovo nezapaženo, s lakšim simptomima prehlade i gripa, ali baš nakon završetka rata, u jesen iste te godine, krenula je nezapamćena pandemija. Virus H1N1, kao podtip ptičjeg gripa, ubijao je sve pred sobom, ali pre svega, što je zapanjujuće, mlade i zdrave lјude, trudnice.
Potpuno suprotno od današnjih virusa, koji kose starije, i lјude oslablјenog imunološkog sistema, španski grip je ubijao lјude u punom naponu snage. Razlog tome, i tolikoj smrtnosti španskog gripa, otkriven je tek pre desetak godina, kad je ustanovlјeno da grupa tri gena virusu omogućava da toliko oslabi žrtvine bronhije i pluća, da otvori čist put bakterijskoj upali pluća.
Opasan virus
Imunološki sistem se okretao protiv organizma, a što je bio snažniji, to gore za zaraženog. Sve je počinjalo kao prehlada, nastavlјalo se kao grip, s bolovima u mišićima, da bi kulminiralo užasnim simptomima – koža bi postajala lјubičasta, a pluća su se ispunjavala gustom masom, koja bi bolesnika na kraju ugušila. Inkubacija je trajala nekoliko dana ili, češće, samo nekoliko sati.
Španski grip se širio neverovatnom brzinom, čemu su pogodovale posleratne (ne)prilike, odnosno velike migracije stanovništva. Nije zaobišla ni najudalјenije krajeve. Odakle je stigao, nikad nije pouzdano ustanovlјeno, ali istovremeno se javio na Dalekom istoku i u SAD, ubrzo stigao i u Evropu, pretpostavlјa se preko sto hilјada kineskih radnika dovedenih poslije rata na rad u Francusku.
Zbog rata je medicinskog osoblјa bilo na “kapalјku”, leka nikakvog. Virus je odjednom nestao u leto 1919. godine, a pretpostavlјa se da su lјudi stekli imunitet, pa je i zaraza naglo usporila.
Virusi koji su obeležili istoriju
Ebola – 13 hilјada mrtvih: Ebola je otkrivena 1976. godine. Prema podacima, zarazila je 33.577 lјudi, a 13.567 je umrlo. Smrtnost je bila 40,40 odsto, a epidemija je zahvatila devet zemalјa sveta.
Ptičji grip – 616 umrlih od gripa: Prvi put se pojavio 1997. godine, a drugi podtip 2013., kad je zabeleženo 1.568 zaraženih, a umrlo je 616 lјudi. Smrtnost je iznosila 39,30 odsto. Bolest se proširila na tri zemlјe.
SARS – 774 smrtna slučaja: Ovaj tip virusa korona pojavio se 2002. godine. Zabeleženo je 8.096 slučajeva zaraze. Umrlo je 774 lјudi, a smrtnost je bila 9,60 odsto. Bolest se proširila na 29 zemalјa. Prenosila se sa čoveka na čoveka, čak i u zdravstvenim ustanovama zbog nedostatka mera opreza.
Svinjski grip – 1,7 miliona zaraženih: Virus je otkriven 2009. godine i izazvao je veliku epidemiju. Zaraženo je više od milion i po lјudi, a umrlo je 284.500. Smrtnost je bila 17,40 odsto, a epidemijom je bilo pogođeno 214 zemalјa svijeta. Virus se širi brzo i lagano. Godinu dana je trajala epidemija.
MERS – 858 umrlih: Bliskoistočni respiratorni sindrom koji uzrokuje virus korona pojavio se 2012. godine u Saudijskoj Arabiji. Tada je zabeleženo 2.494 zaraženih, a umrlo je 858 lјudi. Stopa smrtnosti je bila 34,40 odsto. Epidemija se proširila na 28 zemalјa. Za prenos je potreban bliski kontakt.
Sezonski grip – 290 miliona smrti: Sezonski grip je ozbilјan javnozdravstveni problem. Zbog većeg rizika od razvoja težeg oblika bolesti ili komplikacija u slučaju zaraze, grip je posebno opasan za osetlјive grupe, poput starijih osoba, hroničnih bolesnika, trudnica i dece uzrasta od šest meseci do pet godina.
Hong Kong grip – 750 hilјada mrtvih: Epidemija virusa tipa A (H3N2) bila je 1968. u južnim pokrajinama Kine. Hong Kong grip počinje osećajem slabosti i glavobolјe. Istog dana telesna temperatura naglo raste dostižući 39 stepeni. Može doći i do vrtoglavice, bolova u zglobovima i mišićima.
Ruski grip – 1 milion mrtvih: Iz centralne Rusije se 1889. širio velikom brzinom po svetu. To je prva svetska epidemija gripa o kojoj se izveštavalo i lјudi su je se bojali. Bila je uzrokovana gripom koji se javlјa kod ptica, ali mutiranom varijantom koja je omogućila prenošenje sa čoveka na čoveka.
Azijski grip – 1,5 miliona mrtvih: Iz Kine se od 1957. do 1958. širio Azijski grip koji je počeo kao mutacija ptičjeg gripa. Širom sveta uzrokovao je smrt između dva i četiri miliona lјudi, ali u većini zemalјa nije bio previše dramatičan jer mu je manifestacija bila jednaka kao i kod običnog sezonskog gripa.
Tuberkuloza – 100 miliona mrtvih: U 19. veku tuberkuloza je ubila oko četvrtine odraslog stanovništva Evrope. Ona je i dalјe jedan od najvažnijih zdravstvenih problema u svetu. Zahvata pluća, a može zahvatiti i druge delove tela. Prenosi se kaplјičnim putem i vazduhom, odnosno kad zaraženi kija ili kašlјe.
Malarija – milioni obolelih godišnje: Rasprostranjena je u tropskim i suptropskim regijama, uklјučujući delove Amerike, Azije i Afrike. Svake godine zabeleži se od 350 do 500 miliona slučajeva malarije. Zarazu prenose ženski komarci koji svojom slinom unose uzroik u krvožilni sistem čoveka.
Tifus – 30 miliona zaraženih: Tifus je zarazna bolest koja se širi dodirom, zagađenom hranom, pićem ili vodom. Simptomi su nalik na simptome gripa, ali sledi groznica s temperaturom oko 40°C, sve jača klonulost, proliv i buncanje. Nekoliko dana može se na stomaku pojaviti i ružičasti osip.
Izvor: Glas Srpske
Dodaj komentar