Izložba fotografija Srđana Veljovića: Višestrukost samosvojnost

MediaSfera

Foto: Aleksandar Jočić

U Gete insitutu sinoć je otvorena izložba fotografija Srđana Veljovića „Višestrukost samosvojnost”. Izložba je otvorena do 29. februara 2020. 

Umetnički kafe biće održan 20. febuara u 20 časova. Učestvuju Srđan Veljović (umetnik) i Simona Ognjanović (moderatorka).

“Serija fotografija koja za svoj motiv ima katedralu u Kelnu nastala je kao niz manipulacija procesom fotografisanja (van „laboratorije“), prevashodno primenom višestrukih ekspozicija, a sa (estetskim) ciljem prekodiranja standarne trijade objekat-fotografisanje-fotografija.

Na taj način, sebi svojstvenim „rezom“, veoma oštrim i invazivnim, koji svoj objekat/katedralu često dovodi na sam rub mogućnosti prepoznavanja, Veljović, bez zazora, otvara predmet svoje akcije za mnoštvo novih čitanja i prepoznavanja, a, reklo bi se, bez ustezanja spreman da predmetnost fotografije dovede do krajnje tačke prepoznavanja.

Usto, pomerivši ustaljeni „fokus“ na neuobičajeno mesto, recipijenta dovodi u stanje nelagode/nesigurnosti u odnosu na fotografisano, zapravo ga time dovevši na pravo mesto zbivanja umetnosti: uzbuđenje koje je prijatno ili neprijatno, posle koga sledi ili kreativni odgovor, ili osporavanje, ali nikad ravnodušnost.

Ovim prilično abs-trahere pristupom svom mediju ‒ do kojeg se neumitno dolazi multiplikovanjem konkretnog sadržaja, poput sličnog fenomena u muzici „od varijacija ka preinačenju“ ‒  Srđan Veljović, kako i sam kaže, želi da u većoj meri angažuje one resurse recipijenta bližih mašti nego drugojačijim pristupima tumačenju umetničkog dela/fotografije, poglavito ne onima baziranim na znanju, metodološoj striktnosti ili predrasuđivanju o modelu vizuelnog izrazažavanja u koordinatama sada i ovde. Drugim rečima, konzument se ovim „baroknim varijacijama“ glasno poziva kao koautor struktura koje su daleko od „oka u fotelji“ (Anri Matis), piše Predrag Kočović.

Srđan Veljović je rođen 1968. godine. Završio je Elektrotehnički fakultet. Član je ULUS-a. Bavi se problemom identiteta i njegovog uspostavljanja kao polja konstituisanog izvana, istražujući mesta prestupa granica koje ga definišu. Realizovao je projekte: Arhitektura i fašizam, Lep život kao eksces, Nebo, Granice roda, Ekonomija moći heteroseksualne veze, Koliko visoko je bezbedno, Nož žica, Umeće tranzicije, Transponovanje – Džoni Racković, Mnoštva, Tehno – pozicije potkulture, Moguća mesta solidarnosti, Muzeji i još po neko mesto sećanja, Fotografije, potreti, Bioskopi u kulturi sećanja, Industrija, 20-25-29. Izlagao je više puta grupno i samostalno u Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj , Bosni, Sloveniji, Rumuniji, Albaniji, Austriji, Nemačkoj.