MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Foto: Pixabay
Sloboda govora je sloboda pojedinca ili zajednice da iskaže svoje mišljenje ili ideje bez straha od odmazde, cenzure ili sankcije. Pitam se gde je nestala sloboda govora? Ne mislim na slobodu u medijima, ne mislim na medijski pluralizam, mislim na onu najobičniju slobodu govora.
Sloboda da iskažemo svoje mišljenje, da iskažemo svoj stav, sloboda da izgovorimo i pokažemo emocije. Danas je moderno glumiti hladnokrvna bića koja nikada neće da zauzmu stranu, nego će uvek biti neutralna. Moderno je da nismo subjektivni, već objektivni, a zaboravljamo da je objektivnost samo ideal kom težimo, ali koji nikada ne možemo da dostignimo. Ni kao ljudi, ni kao novinari.
Nekada, kad smo bili mali, išli smo na vašare i u cirkuse i smejali se klovnovima i ljudima sa neverovatnim sposobnostima žongliranja i veštinama animacije. Danas, kad smo svi odrasli, postali smo ti ljudi kojima smo se smejali. Samo mi nemamo sposobnost žongliranja već sposobnost da zaobiđemo moralno i ispravno. Što vreme više prolazi, i mi se sve više udaljavamo od Svetih zapovesti, a približavamo se krugovima pakla.
Živimo u eri društvenih mreža na kojima svako ima savršen i idiličan život pa živeći u toj farsi zaboravljamo da nije život društvena mreža. Danas više nemamo slobodu govora da iskažemo mišljenje ili neki stav direktno u lice, nego pravimo lažne profile pa komentarišemo tuđe objave i vređamo druge ljude.
Danas u crkvu idemo samo da bismo okačili sliku kako smo prisustvovali liturgiji i time dokazali da smo vernici. Promovišemo pravoslavlje i veru u Boga na društvenim mrežama, a onda u realnom svetu istog tog Boga psujemo, pljujemo i krivimo za sve što nam se dešava. Ako vidimo da je neka žena, na koju smo mi ljubomorne i zavidimo joj, postala trener nekog sportskog tima mi je nećemo podržati, već ćemo odmah krenuti sa pričom da žena ne može da bude trener, jer da može postojalo bi žensko ime za to profesiju. Dakle, žena može da bude doktorka, ali ne može da bude trener, jer je trener muškog roda, a nepravilno je reći za ženu da je trenerka.
Zbog društvenih mreža na kojima nam je život savršen mi propadamo i psihički i fizički. Živimo u toliko homogenoj sredini koja diktira da svako mora da izađe u petak veče i da izbaci sliku sa nekog splava, jer u suprotnom kao i da nisi izašao, a ako ne izađeš to znači da nemaš socijalni život.
Deca postaju depresivna, psihopate i sociopate se rađaju, sajber kriminal sve više raste… Krajnje je vreme da izađemo iz telefona i društvenih mreža i da zaista počnemo da živimo. U užasan svet smo izrasli, ali se nadam da nije kasno da to promenimo. Stidimo se malo sebe kakav život vodimo, pronađimo savest kod sebe i vratimo se normalnim životima, izrazimo svoja osećanja i iskažimo svoje mišljenje javno bez straha od tuđeg mišljenja, jer je život kakav želimo da živimo i sloboda govora jedno od osnovnih ljudskih prava!
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Dodaj komentar