MediaSfera
Osnivač i glavni urednik nedelјnika „Vreme“ Dragolјub Žarković preminuo je u 69. godini, posle kraće i teške bolesti.
Rođen je 21. novembra 1951. godine u Beogradu. Završio je Fakultet političkih nauka. Novinarstvom je počeo da se bavi 1975. godine u „Politici Ekspres“, kao saradnik na Beogradskoj rubrici gde je pratio ekonomska zbivanja.
Žarković je bio novinar i urednik u novinskim kućama „Politika“ od 1974. do 1987. i „Borba“ od 1987. do 1990. godine. Bio je radijski komentator „Slobodne Evrope“ od 1993. do 1998. godine, sarađivao je sa nemačkim narodnim radijom WDR i povremeno je pisao za italijansku „Republiku“, austrijski „Standard…
Bio je stalni kolumnista dnevnog lista „Politika“ i predavač na Fakultetu političkih nauka gde je bio i član Saveta fakulteta. Bio je i prvi predsednik Udruženja profesionalnih novinara Srbije, osnovanog 1989. godine.
Bio je prvi predsednik Udruženja profesionalnih novinara Srbije iz koga je kasnije nastalo Nezavisno udruženje novinara Srbije i počasni član više međunarodnih medijskih asocijacija.
Objavio je „Naprednu knjigu“ sa podnaslovom „Godine uspona Aleksandra Vučića“ 2016. godine.
„Svi biografski podaci, međutim, nisu dovolјni da dočaraju njegovu uredničku i novinarsku lucidnost, talenat i neverovatnu veštinu komunikacije i harizmu. Redakcija ’Vremena’ Žaretovim odlaskom izgubila je sopstveni koren i veliki deo identiteta. Pamtićemo ga po svemu, a najviše po spremnosti da na sopstvenim leđima ponese najveći teret pritisaka i da čak žrtvuje i sebe kako bi poštedeo redakciju i sačuvao njen integritet i kredibilitet“, navodi redakcija „Vremena“.
Dobitnik je UNS-ove Nagrade za životno delo 2018. godine.
U predlogu za nagradu navodi se da je Žarković „retka, pozitivna i važna pojava u srpskom novinarstvu u kojem se profesionalizam i moral rasprodaju čim se ‘ispeku’“, kao i da „njegove nesavršenosti, kojih sigurno ima, dokaz su da se ne radi o nekakvom kaluđeru kojem je moralni sud iznad svega, već o novinaru, običnom čoveku“.
„Nije od onih novinara koji se udvaraju političarima, čak ni kada o njima ne misli loše. Obrnuto ne važi. Ima taj dar da bez trošenja mnogo reči i ‘umiranja u stilu’ dobro odslika neku pojavu, često primećujući nešto što je svima promaklo, a tako je očigledno. Bio je hrabar da objavi sve što je važno da se čuje, a nije po volјi uglavnom autoritarnih vlasti. I u ratu i u miru što nije stilska figura, nažalost“, navodi se o Žarkoviću u predlogu.
U UNS-u kažu imamo obavezu prema Žaretu.
„Udruženje novinara Srbije je zajedno sa redakcijom Vremena i porodicom Dragoljuba Žarković zatražila da on bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana“, rekla je Dragana Bjelica iz UNS-a.
Povodom smrti Dragoljuba Žarkovića oglasilo se i ministrastvo kulture i informisanja.
„Želeo je i uspevao da bude glas razuma u horovima nerazumnih, poštovali su ga i politički i ideološki neistomišljenici. Ostaće upamćen kao analitičar, novinar i urednik britkog pera, velike erudicije i postojanog karaktera. Više nego dovoljno za jedan časno pređen profesionalni i životni put“, navodi se u saopštenju ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića.
Ko, šta, gde, kada, kako i zašto? Odgovori na tih šest osnovnih novinarskih pitanja nisu bili dovoljni. Žarković je uvek insistirao i na sedmom, kako je objašnjavao, ključnom pitanju za ozbiljno novinarstvo: U čijem je to interesu?
Vreme i mesto komemoracije i sahrane biće naknadno objavlјeni.
Dodaj komentar