Vruće teme

Seča drveća u Beogradu: Uklonjeno 17 stabala sa Savskog trga

MediaSfera

 

Foto: FB stranica Zeleni Beograd

 

 

U Beogradu je sve manje drvoreda. Nekada male zelene oaze grada pretvaraju se u beton. Ovih dana fotografije Savskog trga bez drveća, ograđenog i razrovanog preplavile su društvene mreže. Beograđani tužno primećuju da nema više tri stoletna platana koji su pravili hladovinu nad kafanom Glavne železničke stanice, kao ni drugih stabala na Savskom trgu.




Krajem prošle godine JKP “Zelenilo Beogad” objavilo je da će sa prostora Savskog trga, između Karađorđeve ulice i Savskog platoa krajem novembra 2019. biti uklanjeno sedamnaest stabala. Neka od stabala su mladice, jedno je suvo, a na jednom postoji otvorena centralna trulež.

Kako je objašnjeno uklanjanje drveća sa ovog prostora sprovodi se u okviru rekonstrukcije Savskog trga. Ovaj trg bi posle završetka radova trebalo da postane “funkcionalan saobraćajni prostor, ali i da ima otvorene pešačke površine i prostor za odmor i okupljanje”.

JKP „Zelenilo Beograd” će obavljati deo posla koji se tiče uklanjanja starih stabala i sadnju novog visokog i niskog rastinja, raspoređenog, kako je i predviđeno pobedničkim rešenjem na završenom arhitektonsko-urbanističkom konkursu.

Nažalost, ovo nije prva i jedina seča drveća u Beogradu. Zvuk motornih testera sve se češće čuje u Beogradu.

Krajem 2015. posečeno je pet stabala koja su se nalazila u bašti čuvene kafane “Crveni petao“. Nisu pomogli ni protesti građani, ni forumaši koji su svojim dramatičnim tvitovima optužili čelnike prestonice da bez milosti uništavaju drveće. Ne treba zaboraviti i seču drveća iste godine u Studentskom parku. Tom prilikom jedan od najlepših parkova u Beogradu uništen je  zbog gradnje podzemnog parkinga.

U decembru 2017. usledila je seča stabala, popularno nazvana “betoniranje staze prirode”, u Pionirskom parku. Maj 2018. obeležila je seča drveća na Petlovom brdu,  gde su radnici “Zelenila” u ranim jutarnjim časovima, u pratnji policije ušli u park Borići, i potpuno ogradili deo ove šumice počevši da seku nešto više od 260 stabala kako bi se na tom delu gradila petlja Petlovo brdo u okviru Obilaznice oko Beograda.

Tako je srpska prestonica počela da  gubi svoje zelene površine. Možda Beograd nije najlepši grad, ali je bar bio jedan od gradova sa najviše zelenih površina u  Evropi. Zelenile krošnje u prestonici nestaju pod naletom novih investitora. Nažalost, teško je proceniti koliko je tačno stabala posečeno prošle godine u seriji seče drveća na nekoliko lokacija u gradu.

U martu 2019. najviše buke je izazvala seča borova u Kalemeganskom parku i više desetina stabala sa druge strane Save, a sve u sklopu pripreme terena za izgradnju beogradske gondole. Sa obe strane reke posečeno je ukupno 155 stabala, od kojih je na novobeogradskoj strani 108, a na strani Starog grada 47 stabala zbog izgradnje tzv. gondole.

Nedugo zatim “nestao” je deo šume u Košutnjaku gde su borovi, hrastovi, lipe i kestenovi “pali” zarad pripreme terena za početak izgradnje multifunkcionalne dvorane. Vredne testere “Zelenila” stigle su i u park na Banovom brdu, ali i u staro jezgro grada – Čuburski park. Seča stabala nije izostala ni u Miljakovačkoj šumi.

Seča drveća nastavljena je brojnim drugim lokacijama u Beogradu, prema unapred osmišljenom planu. Stabla se orezana i u Ulici Kraljice Marije, odnosno 27. marta, usledila je seča sedam hektara hrastove šume Gibavac blizu Surčina… Ovih dana  u 21. bloku posečeno je najveće i najstarije drvo. Neki kažu i najstarije na Novom Beogradu.

Građani su protestvovali, organizovale su se patrole… Bezuspešno, čini se. Jedino objašnjenje koje su dobili bilo je uveravanje predstavnika gradske vlasti da je pustošenje zelenih površina Beograda u javnom interesu. Zanimljivo je da je obrazloženje uvek isto: posečena su stara i bolesna stabla, a predviđeno je da se na njihovom mestu posadvi još više zdravog, mladog dekorativnog drveća. Kako to izgleda imali smo priliku da vidimo na renoviranom Trgu republike.

Opominjuće zvuče rečie Tanje Petrović, izvšnog direktora Mladih istraživača Srbije koja podseća da “jedno drvo proizvede godišnje kiseonika oko 145 kilograma, što je otprilike dovoljno po nekim istraživanjima za dve osobe za godinu dana, kad saberemo šta je sve isečeno, pa preračunamo u taj kiseonik, šteta je ogromna. Gubi se lepota grada, gubi se naš estetski osećaj da živimo u gradu u kome se vodi računa i neguju neki kvaliteti koji se smatraju standardima kvaliteta života”.

Uprkos seči zelenila, gradonačelnik Zoran Radojičić, najavljuje da će se Beograd kandidovati za Zelenu prestonicu Evrope.

Stručnjaci, pak upozoravaju da je tako nešto daleko od realnosti.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .