MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Foto: Pixabay
LinkedIn predstavlja prvu poslovnu društvenu mrežu, namenjenu poslovnom umrežavanju potencijalnih poslodavaca sa zaposlenicima. Ipak, moje mišljenje je da se LinkedIn kod nas još uvek ne doživljava kao poslovna društvena mreža niti se kao takva koristi.
Elem, na ovoj društvenoj mreži sam naišla na online anketu o uvođenju srpkog jezika na fakultete kao obavezan predmet. Čitajući komentare, nailazim na nekolicinu ljudi koji smatraju da to nije potrebno, jer kako oni kažu to je trebalo da se nauči u višim razredima osnovne škole i da se nadogradi u srednjoj školi. Ostali ljudi su za uvođenje, a kada sumiram te komentare kao krajnji rezultat dobijam – jezička kultura u Srbiji je niska, a nepoznavanje maternjeg jezika i elementarna nepismenost je sramota.
Nakon što sam proučila komentare i pročitala sve forume koji govore o ovoj temi odlučila sam da se ozbiljnije pozabavim ovom anketom.
Znanje đaka iz gimnazija i srednjih stručnih škola se drastično razlikuje. Program za sve škole je isti, ali je razlika u tome što đaci iz gimnazija imaju više časova nedeljno od đaka iz srednjih stručnih škola. Na sve to, treba dodati i činjenicu da đaci na razne načine pokušavaju da prikriju svoje neznanje. Tu su i profesori koj ulažu nadljudski napor da nas nauče, poput moje dve profesorke iz osnovne i srednje škole, ali ima i profesora koji pridaju daleko veći značaj nekim drugim oblastima nego jezičkim nedoumicama i pravopisu.
Nakon istraživanja o ovoj temi posvetila sam se i praksi. U mojoj osnvnoj školi ima nekoliko profesorki književnosti i kada sam ja išla u tu školu odelenja pojedinih profesorki su imala jako visoke ocene iz srpskog jezika, dok smo mi koji smo bili kod druge profesorke zaista morali puno da učimo za prosečne ocene. Tada su sve žalili zbog toga i preobimnog gradiva, ali danas su ti ljudi elementarno pismeni, dok ovi koi su bili kod druge profesorke i mahom imali visoke ocene danas pišu reč “Vi” malim početnim slovom, a reč “ne mogu” pišu kao jednu reč. Al’ da stvar bude gora, studenti na fakultetima takođe prave takve greške. I prosto ne znam da li je gore kada neko napiše “mi bi hteli…” ili “mi bi smo hteli…”.
Moj stav je da treba uvesti srpski jezik i književnost na fakultete, jer je nedopustivo da jedan student koji pretenduje da bude akademski građanin bude nepismen. Ako se ovaj predlog usvoji i na fakultete se uvede ovaj predmet, verujem da će biti teško i naporno spremati i taj dodatni predmet za polaganje, ali cilj je da udemo pismeni. Gramatika našeg jezika je bogata i treba je temeljno učiti, a što se pismenosti tiče smatram da je neprimereno da naši seminarski i akademski radovi budu nepravilno napisani. A ako posmatramo književnost – imamo bogatu književnost, a dela naših književnika se svaki put kada ih čitamo drugačije razumeju i otvaraju nam novi pogled u svet.
Dodaj komentar