Komentar

Bura na političkoj sceni: Bojkot ili ne?

MediaSfera

 

Piše: Miljan Paunović

Foto: Peščanik

 

 

Sasvim je logično da kada je neko nezadovoljan, a pritom nema ideju kako to da popravi nekim praktičnim potezom, bojkotuje situaciju u kojoj se nalazi. To je sasvim legitimno i poželjno. Svedoci smo da su i pojedine opozicione političke partije u Srbiji najavile bojkot parlamentarnih izbora, koji će biti održani u onom terminu koji izabere predsednik države naše Aleksandar Vučić.




Nema dileme „čija je poslednja“ u ovoj zemlji, te je tako sasvim normalno da predsednik Vučić kaže kada će građani moći da daju svoj glas već poznatim junacima naše političke šou scene. Sasvim je normalno da Vučić određuje šta je afera a šta ne, koliki izborni cenzus treba da bude da bi stranka ušla u Skupštinu, koga od ministara šutnuti iz Vlade ako ne radi dobro. Sasvim je normalno da predsednik države obavlja funkciju predsednice Vlade. Samo smo mi sasvim nenormalni. Zato je i bojkot normalan, jer živimo u demokratskoj državi, parlamentarnoj demokratiji, gde je predsednička funkcija zapravo predstavnička, a ne komandujuća.

Bojkot kao takav, rekao bih da je u redu, ali šta se radi u toku bojkota. Je l’ se samo prozivaju oni koji loše rade i vode ovu državu u još veću propast ili tu treba preduzeti još neke mere, pre svega praktične? Nemamo jasan plan bojkota, čekamo ga već duže vreme. Čujemo političare opozicione kako pričaju „kada ode Vučić“. Ne znam kako će Vučić da ode, ako se ne pobedi na izobrima? Naime, umesto što Dragan Đilas obećava veće plate šest meseci nakon Vučićevog odlaska, mene više kao građanina zanima kako će Vučić otići?

Bojkotom zasigurno neće, jer iz Evropske unije stidljivo čujemo kako im se ne dopada to što će deo opozicije „prespavati“ izbore, i da tu nešto nije u redu. Niko naravno izričito ne potvrđuje ili ne negira navode opozicije da će predstojeći izbori unapred biti neregularni (za šta ima osnova, počevši od biračkih spiskova do masivne propagande  u medijima vladajućih sturkutra i megalomanskog napretka Srbije koji su pod kontrolom vlasti…). Pritom, predsednik Srbije jasno priča o planovima do 2025. godine, a jednom prilikom je rekao da bi mogao da vlada i do 2028. godine, deo opozicije na sve to nudi bojkot, a mi još uvek ne znamo šta u praksi to znači i zašto nije već počeo?

Da je burno na političkoj sceni jeste, da postoje nesuglasice i među liderima i članovima opozicije koje su najavile bojkot, postoje. More je dodatno uzburkala izjava Dragoljuba Mićunovića, počasnog člana i jednog od osnivača Demokratske stranke, koji je rekao da je bojkot besmislen.

– Bojkot ostaje besmislen od početka do kraja. On je pasivan i ima opasnu crtu. Ako ne učestvujete na izborima, vi ste van legalnih institucija gde je ključan parlament. Ostaje i ono pitanje: šta posle tog bojkota? ‘Ništa, videćemo…’ Šta ćete videti? Pravi se napetost u društvu gde pokušavate da vanparlamentarnim sredstvima kroz građansku neposlušnost, konflikte, demonstracije itd. ugrožavate vlast. Time ostavljate polje za represiju vlasti i zaoštrenost unutar društva, što nije dobro i ne znamo gde vodi.

Na ovo mišljenje reagovao je na Tviteru predsednik Dveri  Boško Obradović

– Da li je moguće: od komuniste, “jahanja popova” i Golog otoka, preko lažnog disidenta i dogovora sa Miloševićem, do večnog koristoljublja lažnog patrijarha demokratije i dila sa Vučićem? Najbolje da konačno sam izađe na izbore da vidimo koliku to podršku ima?!”  – napisao je Obradović na ovoj društvenoj mreži.

Zatim je  Balša Božović poslanik i član  DS-a pozvao  na izbacivanje Boška Obradovića lidera Dveri iz Saveza za Srbiju, kome pripadaju obe ove stranke, dok je DS najoštrije osudila njegov tvit o profesoru  Mićunoviću.

Običan građanin vidi da i unutar opozicije ima velikih nesuglasica i onda kako da ima poverenja da će se nešto promeniti i „kada Vučić ode“. Kako da veruje Đilasu da će plate biti veće, kada im to isto Vučić priča već sedam godina? Plate jesu veće, ali su veći i životni troškovi, te smo tako na nuli ili u minusu. Politička iluzija koju nam svakodnevno  nude ne vodi nas nikakvom boljem životu, već nam samo produžavaju trenutnu agoniju. I zašto političari uvek prave istu grešku? Oguglao je narod na to „biće veće plate“, treba im nešto novo, neka nova rečenica, a ne ova izlizana, jer ovde plate ne mogu da budu veće za šest meseci od dolaska bilo koga na vlast. Za to ne trebaju neka ekonomska znanja, već samo realno pogledati život i mogućnosti.

Bojkot ili ne? Odluka je isključivo intimna i lična. Na kraju zna se ko će najviše da dobije, jer smo na to nekako navikli.

Tekstovi objavljeni u rubrici „Komentar” odražavaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom redakcije MediaSfere




Kategorije